А да ли се сећате оног помрачења од 11.08.1999 године? Каква је то паника била, људи моји! Хајде, ОК, контам ја да се људи боје нечега што је непознато, и таман што је престало бомбардовање па се људи и даље боје свега што са неба стиже, али онакав страх од непознатог тог дана нисам никада видео!
Улице пусте, ролетне спуштене, мир и тишина, сви се бре завукли у мишије рупе и чекају да све прође...
А напољу- лудило! Догађај за незаборав! Постепено, али довољно брзо да се може приметити су се ређали следећи догађаји:
-постајало је све тамније,
-у тренутку максимума, према субјективном осећају, температура је пала за неколико степени,
-кокошке и остала живина су почеле да се оглашавају, као пред спавање,
-птице су почеле да се нагло оглашавају а затим нагло и престале,
-у самом тренутку пред максимум, нијансе боја околних објеката и природе су се промениле, заиста невероватан осећај,
-и онда максимум помрачења, мир и тишина, признајем и благи чудан осећај нелагодности узрокован овом несвакодневном појавом замрачења у по бела дана, али и задовољства што то коначно могу да видим...
Иначе, помрачење сам пратио путем ручно склепаног пројектора састављеног од дурбина, сталка и зеленог шаторског крила као платна за пројекцију. Нажалост, нисам могао да идем на Калемегдан у Друштво, а планирао сам да идем на Петроварадинску тврђаву, где су колеге из АДНОСа (Астрономско друштво Нови Сад) такође вршиле јавно посматрање, али нисам стигао...
Ово помрачење у петак наравно неће бити тако драматично, јер ће захватити негде око 5 % сунчевог диска, гледано са наших простора, али ипак је то ретка и лепа појава, па ако можете- пропратите је! И НЕ ГЛЕДАТИ ДИРЕКТНО У СУНЦЕ БЕЗ ПРОФЕСИОНАЛНЕ ЗАШТИТЕ!
