[crno_mache]

- Nekada davno, živela jedna tužna devojka, bila je usamljena i bez ikoga na svetu. Sedela je jednog dana ta tužna devojka na obali sinjeg mora.
Kad je ugledao Bog sa nebesa i sažali se na nju. Kako se ona igrala sa kamenčičima, on reši da jedan pretvori u kamen sreće. Iznenada, kamenčić koji je ona uzela, snažno je zasijao na njenom dlanu, lepši od bilo kog dragulja. Isprva se silno obradovala, ali je pomislila : možda ima još ovakvog čarobnog kamenja na plaži, pa je pažljivo spustila svoj i krenula da traži drugo.....
Išla tako, išla, spustio se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan jedini i pravljen samo za nju, pa brže potrči nazad, ali više nije mogla da ga nadje.... more ga je odnelo....
Nije bila dovoljno dobra, Bog joj je spustio sreću u ruke, a ona nije znala da je zadrži. Polakomila se i htela još. Ali tu nije kraj bajke.... More čuva taj kamenčić sreće i izbaciće ga pred neku drugu devojku koja ga bude zaslužila i koja će znati da ga čuva.... a ta tužna devojka je ostala na obali i još uvek moli more da joj vrati njen dragi kamenčić.....

Sad mene interesuje, da li ste i vi doživeli nešto slično ovoj priči, da ste sreću držali u ruci pa je ispustili kako bi potražili nešto bolje???

[nisam_kao_on]

ne verujem u rec "sreca".. sta je sreca? a i ako postoji, trebalo bi mi takvo nesto samo da dobijem na lotou ili bingu.

prica je dobra, moras da se zapitas da li nesto sto vec imas i znas da valja treba da zamenis sa necim o cemu mozes samo da pretpostavljas sta je.. ja.. pa verovatno bi zadrzao to sto vec imam, ali ako se ispostavi da to nesto drugo vise vredi, da me vise ispunjuje pozitivnom energijom.. uzeo bi to drugo. nikad ne bih uzeo nesto o cemu nisam siguran da vredi visen od tog sto vec imam, ma sta god to bilo.