Ja bi sebi odma odselio od kuće.
Ili bih napravio jednu prostoriju u koju ne može da mi ulazi porodica i rodbina, čast izuzecima.
Ta prostorija bi se sastojala od dva dela. U prvom delu bi se nalazio bazen sa ležaljkama, bilbordom, odličnim zvučnim sistemom, dvd kolekcijom sa 6000 naslova, nekoliko palmi, nekoliko devojaka, kafe bar i restoran sa šankom. Našao bih nekog starijeg finog čoveka da me poslužuje koji bi to radio iz čiste ljubavi prema svom poslu. Da, morao bi se zvati Albert po onom čiki iz Betmena ili onaj lik iz Mr. Deeds-a kome ne znam ime. On bi tu uvek bio da me posavetuje, i kritikuje.
A u drugom delu....
Bio bi moj "haj-tek" studio, s desetak računara i terabitnom konekcijom za Internet sa webcam tehnologijama i video konferencijom. Imao bih mikrofon zakačen na sebi, bežične slušalice na glavi, zauzet, debelu kožnu fotelju s točkićima, i da, glavni monitor od 500 inča gde bih pisao glavni kod od operativnog sistema koji će promeniti svet.
Nikada ne bih napuštao svoj mali raj, tek ponekad kada bi mi moja dela i prisustvo spasavala svet. Svetu bi bio potreban heroj kakav sam ja, svi bi me voleli, i ja bio voleo njih. Bio bi to savršen život.
Sav moj posao bi se odvijao u apsolutnoj tajnosti, sa određenim dozama opasnosti koje bih eskivirao i ponekad savetovao NASU pri izradi space-šatlova. Jednom rečju, bio bih bog.
Onda bi se pojavila žena mog života i zatražila moju pomoć, a ja bih, rizikujući sve, uspeo da je spasem od zlih, i oženio je.
Živeli bi srećno do kraja života, i posle mene bi nastavila da kruži legenda o meni, kako sam nezamenljiv i kako bih uvek bio tu, spreman da učinim sve za svakog...............................................................ako bih ikada umro.
THE END
Glasanje
April 02, 2008, 12:34:26 pm
