[Srki Boy]

U toku razvoja ljudske civilizacije dosta rano su se pojavili pokušaji konstruisanja sredstava koji bi olakšali izvršenje računskih radnji. Evo jednog kratkog hronološkog pregleda tih događaja.

·   1642 godine B. Pascal je konstruisao prvo računarsko sredstvo, takozvani adijator ( bilo je sačinjeno od drveta). Ova ''mašina'' je još dugo živela u usavršenoj formi. Čak još i danas postoje mehaničke blagajne koje rade na Paskalovom principu.

·   Oko 1850. godine je Ch. Babbage (engleski matematičar) sačinio palnove jedne mašine koja bi izračunavala vrednosti trigonometrijskih funkcija, a drugi plan je bio za sastavljanje mašine koja bi izvršavala inženjerske proračune. Obe mašine bi trebale da funkcionišu na bazi unapred pripremljenog seta instrukcija. Međutim ti planovi su daleko premašili tehničke mogućnosti tog vremena. Sa današnjim poznavanjem tehnike možemo reći, da je glavna prepreka bila nemogućnost strujanja podataka.

·   Oko 1890. godine H. Hollerith je koristio Jacquard-ovu tehnologiju bušenih kartica za konstruisanje mašine koja je pomagala u izvršenju veoma obilnih proračuna vezanih za popis stanovništva (Jacquard – francuski proizvođač tekstila krajem 19 veka). Skaldištenje podataka je rešeno bušenim karticama, a mašina je ''umela'' da sortira i da izdvaja određene tipove kartica – sa time je vršeno prebrojavanje određenih kategorija stanovništva. To ujedno znači i postavljanje temelja masovne obrade podataka.


Napravimo sada skok u vremenu. U četrdesetim godinama 20-og veka vojni rukovodioci svetskog rata organizuju grupe stručnjaka za konstruisanje računskih sredstava za brzo i precizno izvršenje ogromnih količina računskih operacija. U to vreme već je naučnicima na raspolaganju i elektronska cev.

Legendarni ENIAC (Electronic Numerical Intengrator And Computer) možemo imenovati pravim predkom današnjih kompjutera, iako mu je računarski učinak bio više nego skroman, a potrošnja energije neverovatno visoka: 800kW/h.
Sadržavao je 18000 elektronskih cevi, 10000 kondenzatora, 70000 otpornika itd.

Dimenzije su mu bile: dužina 30, visina 1 i širina 3 (naravno METARA).
 
Proradio je 1946-te godine i bio u funkciji do 1955-te godine.

A spomenimo samo da je ta ogromna mašinerija imala memoriju od jedva 4kB.

By Srki Boy  8)

[SIN]

Evo da dodam i ja nešto u vezi softvera.

Naime, sva ta mašinerija je naravno bila skupa tako da je softver bio praktično džabe, nije mu se posvećivala pažnja.
A danas je softver skuplji, a evo nešto zašto i kako kroz i istoriju.
Kompanije koje su pravile hardver počele su i da pišu softver za njega. Ne znam da li sećam dobro, ali mislim da je Olympia napravila prvu električnu pisaću mašinu i prodala je zajedno sa softverom koji je ona napravila. Tako je počelo sa razvojem softvera i hardvera u istoj firmi. U početku se softver prilagodjavao hardveru, danas je obrnuto. Cena softvera je mnogo veća u odnosu na hardver. I tako dalje, ostalo znamo.