[Abracus]

Zahtev za jeftiniji internet čami u fioci
Autor: S. Tuvić | 06.07.2008 - 00:02

Više od godinu dana SBB čeka odobrenje za međunarodno internet povezivanje, kako građani Srbije ne bi više plaćali najskuplji internet u Evropi. Odgovora iz Ratela još nema - kaže za „Blic nedelje“ Dragica Pilipović, predsednik Upravnog odbora SBB-a.

- Zbog ovakvog odugovlačenja postupka od strane Ratela, SBB, a posebno krajnji korisnici, trpi veliku štetu. SBB trpi direktnu materijalnu štetu, a nismo u mogućnosti da krajnjim korisnicima obezbedimo kvalitetan internet servis koji uživaju korisnici sličnih servisa u regionu - kaže Pilipovićeva.
Ona dodaje da nije osnovano objašnjenje Ratela da se za odobrenje SBB-u čeka stupanja na snagu Pravilnika za međunarodnu internet konekciju i smatra da bi odluka trebala da se zasniva na postojećem zakonu.
- Zbog nerešavanja našeg zahteva za međunarodno povezivanje, kao i zbog nerealne cene interneta u Srbiji, SBB trenutno trpi veliku materijalnu štetu - kaže Pilipovićeva, i dodaje da su međunarodne institucije koje su investirale u SBB zabrinute jer su neposredno po podnošenju zahteva Ratelu investirale u novu infrastrukturu, od koje sada koristimo samo 10 odsto kapaciteta.
- Investirali smo u optičke kablove, došli do granice. Očekivali smo da će za rešavanje našeg zahteva trebati najviše dva-tri meseca. Čekamo više od godinu dana - kaže Pilipovićeva.
Zbog nastale situacije SBB se nekoliko puta obraćao Ministarstvu za telekomunikacije da preduzmu nešto da se problem reši.
Kako pravilnik o međunarodnom povezivanju još nije donet, resorno ministarstvo je tražilo od Ratela da se u slučaju SBB-a primene postojeće zakonske regulative, kao i slučaju drugih kompanija.
- Telekomu, Telenoru, VIP-u izdali smo rešenje o međunarodnom povezivanju jer oni imaju licencu za mrežu. Kada su SBB i YUBC net podneli zahtev za izdavanje licence za fiksnu telefoniju, tražili smo od Ministarstva da napravi pravilnik koji definiše državne interese za izdavanje licence. Na osnovu tog pravilnika Ratel bi raspisao tender, što Ministarstvo nije uradilo. Dakle SBB nema licencu za mrežu, pa samim tim ne može po istom principu da dobije rešenje o međunarodnom povezivanju - objašnjava Jovan Radunović, predsednik Upravnog odbora Ratela.
U SBB-u kažu da ih čude izjave koje se svakodnevno mogu čuti iz Ratela i koji uporno povezuju internet i fiksnu telefoniju.
- U pitanju su dve potpuno različite stvari i dve dozvole, od kojih je međunarodno internet povezivanje u potpunosti u nadležnosti Ratela, a licenca za fiksnu telefoniju je u nadležnosti Ministarstva za telekomunikacije - kaže Pilipovićeva.

SBB nema kontakt s Lazićem
U tekstu „Karićevac pokušao da ugasi Ratel“ objavljenom u „Blicu“ 22. juna izneto je više neistina. Kompanija SBB nikada nije imala bilo kakav kontakt sa Bogoljubom Lazićem, pomenutim u spornom tekstu. Prema saznanjima SBB-a, zahtevi naše kompanije za dobijanje dozvole za fiksnu telefoniju i međunarodno povezivanje nisu odbijeni. Po zvaničnim informacijama, oba ova zahteva su na razmatranju, zahtev za fiksnu telefoniju u Ministarstvu telekomunikacija, a zahtev za međunarodno povezivanje u Ratelu. SBB se iskreno nada da će nastala situacija uskoro biti razrešena i nastavlja strpljivo da čeka da država Srbija odluči da liberalizuje telefonski saobraćaj i omogući slobodan uvoz internet signala kako građani Srbije ne bi više plaćali najskuplji internet u Evropi i kako bi dobili modernu fiksnu telefoniju po povoljnim cenama. Kada je reč o sukobu nastalom na liniji Ministarstvo za telekomunikacije i Ratel, kompanija SBB nema nikakav uvid u razloge i tok tog spora.
Dragan Šolak, generalni direktor SBB-a
 



Преузето са
http://www.blic.co.yu/drustvo.php?id=48189

[SIN]

Džaba komentarisati. 

[Šuki]

Ima nesto trulo u drzavi Srbiji!!

[Abracus]

НЕЋЕ СКОРО...   


Bura oko odluke Ratel
Internet skuplji, država kontroliše mejlove građana
Autor: V. D., B. S., D. V. | Foto: Northfoto | 26.07.2008 - 08:04


Uvodeći red u oblast internet komunikacije, Republička agencija za telekomunikaciju (RATEL) propisala je provajderima tehničke uslove za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije internet mreže. Ovo uvođenje reda, međutim, znači velike troškove za sve koji se bave pružanjem internet usluga, mogućnost gašenja manjih, ali i to da se udar na džepove provajdera prelije na novčanike građana, koji sve više vremena provode na netu.



Ovaj pravilnik, donet 11. jula, uporište ima u Zakonu o telekomunikacijama, a potpisuje ga Upravni odbor RATEL-a u saradnji sa operatorima i državnim organima nadležnim za neposredno sprovođenje elektronskog nadzora. U prvoj tački navedeno je da se tehnički uslovi definišu „zbog potrebe nadležnih državnih organa ovlašćenih za elektronski nadzor“. Taj nadzor je izuzetak od ustavnog pravila da građani imaju pravo na neometanu ličnu prepisku (od dopisnice do imejla), a sprovodi se po zakonom propisanoj proceduri u kojoj odobrenje za praćenje (nadzor) daje Vrhovni sud Srbije. Svrha je, na jednostavnom primeru rečeno, da oni koji su bezbednosno sumnjivi ne mogu mejlovima da dogovaraju terorističke akte bilo gde u Srbiji i svetu.
RATEL je obavezao provajdere na mnogo toga. Od urednog vođenja baze podataka zakupljenih linija, do preusmeravanja saobraćaja korisnika i svih imejlova državnim organima. Pružalac internet usluga dužan je „da u okviru svog tehničkog sistema obezbedi hardver i softver za pasivni monitoring u realnom vremenu, servisa elektronske pošte i preusmeravanje sadržaja pošte ka akvizicionom centru nadležnih državnih organa“.
U RATEL-u su nam, međutim, rekli da se neće presretati sav saobraćaj i sva pošta, već samo na zahtev nadležnog organa u zakonom propisanoj proceduri.
„Evropski institut za telekomunikacione standarde definiše ovlašćeni nadzor, odnosno zakonski uređen zvanični pristup privatnim komunikacijama, kao bezbednosni proces u kome pružalac usluga ili mrežni operator prikuplja i pruža nadležnom državnom organu presretnuti saobraćaj privatnih lica ili organizacija. Ovakav nadzor se propisuje međunarodnim propisima EU, koji omogućava prevenciju kriminala, uključujući prevare i terorizam“, saopštili su u RATEL-u. Kada je reč o zaštiti privatnosti građana, ova oblast je uređena drugim zakonima i nije u njihovoj nadležnosti.
Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta u Srbiji smatra, međutim, da službe bezbednosti preko RATEL-a s tim dokumentom pokušavaju da „uđu na mala vrata“ i kontrolišu kompletan internet saobraćaj.
- Dokument govori o obavezama o nadzoru telekomunikacija i nije donet na primeren način. RATEL je trebalo da omogući sastanak predstavnika BIA, MUP i provajdera na kome je trebalo predstaviti dokument, a potom ga usaglasiti sa preporukama Saveta Evrope sa tačno navedenim obavezama službi bezbednosti prema provajderima i obratno - kaže on.
Ono što je jako važno istaći jeste da će ovakvu skupu opremu retko ko od provajdera moći da priušti, pa će se oni ili gasiti ili troškove prebacivati na korisnike.
Stručnjaci iz oblasti internet sajberneta kažu da je dokument RATEL-a nejasan i slažu se da će troškove snositi provajderi, što će stvoriti dodatne probleme.
Simo Ivaneža, direktor „Yubc.net“, kaže da bi takva odluka bila u redu da provajderi imaju opremu za takvo praćenje.
- Pošto tu opremu nemamo, mislim da je to nedopustivo. Oprema košta pola miliona evra. Zašto bih ja davao toliko da bih prisluškivao za potrebe države. Taman posla! U krajnjem slučaju neko to mora da plati, a to bi morala da bude država - kaže Ivaneža.
Na pitanje šta će se desiti kada zaista bude morao tako nešto da uradi, Ivaneža pomirljivo kaže.
- Verovatno ću dobiti nalog da zatvorim firmu.
Jedan anonimni provajder kaže da će u krajnjem slučaju troškove opreme platiti potrošač:
- Ne kaže se šta se tačno traži, ali piše da će se raditi o trošku provajdera. Niko se nije bavio time koliko to košta. Ako je preskupo, ostaće nam jedan ili dva provajdera. Ostali neće moći da rade. Dokument donosi nekakvo tehničko uputstvo, a u stvari je spisak želja za koji ne znam kako će se ispuniti. Ne verujem da iko u Srbiji ima takvu opremu i da može da je instalira.

Nedorečenost o zaštiti korisnika usluga
Slobodan Marković, iz Centra za razvoj interneta, napominje da provajderi nisu protiv saradnje sa službama bezbednosti i da se to dešava kada ima elemenata mogućeg krivičnog dela.
- To se radi uz pisani nalog, u kome se tačno navodi ko se prati, koji podaci, u kom trajanju i šta će biti sa tim prikupljenim podacima. U dokumentu RATELA ne piše da će oni koji nisu osumnjičeni biti zaštićeni. Stiče se utisak da provajderi rade za BIA i MUP. Takvih dokumenata bilo je u Americi i Evropi posle terorističih napada, s naznakom da je reč o vanrednim periodima - tvrdi Marković.


Преузето са
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=50675

[Abracus]

Министарка најављује, добро се држ'те:


Jeftiniji internet 2009. godine
13:45 | Izvor: Beta
Beograd -- Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić očekuje da će u 2009. pojeftiniti Internet i telefonski razgovori sa inostranstvom.

Cena interneta mogla bi da pojeftini i kada se usvoji pravilnik za izdavanje licenci za uvođenje bežične vajmaks tehnologije

Matićeva je kazala da očekuje da će do promene cena doći nakon usvajanja troškovnog modela utvrđivanja cena za firme koje imaju dominantan položaj na tržištu, a to su Telekom, SBB i Telenor.

Taj način utvrđivanja cena pokazaće da li su njihove cene veće nego što bi to bilo opravdano troškovima proizvodnje, kazala je Matićeva i dodala da je rok za izradu pravilnika pomeren na kraj 2008. godine, dok je ranije bilo planirano da se izrada troškovnog modela završi u junu.

"Realno je da će se povećati cene u domaćem saobraćaju ali ja očekujem da dođe do pada cena u međunarodnom saobraćaju", kazala je ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo, kao i da se takav zaključak može izvući na osnovu cena u zemljama regiona.

Cene Interneta mogle bi da opadnu i ranije, nakon što se usvoji pravilnik za izdavanje licenci za uvođenje bežične vajmaks tehnologije (WiMax), koja omogućava brz pristup Internetu i pružanje telefonskih usluga.

"Činjenica je da je kod nas pristup Internetu skuplji nego u zemljamau regionu i mi nameravamo da već u prvih 100 dana vlade napravimo kaorak ka smanjivanju tog problema" donošenjem pravilnika za vajmaks, kazala je ona.



Преузето са
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=08&dd=16&nav_id=313834

[Dejan_]

I to da docekamo.. 

[SIN]

Amin for that! 

[Šuki]

Pa bio bi i red, ovo vise stvarno nema smisla!!