[crno_mache]

Sigurno se i vama dogodila situacija da neko koga volite mnogo želi da uradi neku stvar, a vi se tome mnogo odupirete. Kako biste bolje shvatili pojasniću na primeru:

Posle 18 godina zajedničkog života sa ocem i majkom, sin jednog dana čvrsto poželi da postane mornar i da ode od kuće iste te godine da to i postane. Naravno, roditelji, iz ljubavi prema sinu ne dopuštaju mu to i na neki način i zabranjuju. Nakon mnogo svađa, na kraju, otac i majka mu priznaju da mu ne dopuštaju da ode od njih i postane mornar zato što ga vole i ne bi mogli da izdrže bez njega toliko dugo vremena koliko je on na moru. Sin odustaje od svog sna.

Pitanje je, u stvari, da li je ovo što roditelji spominju zaista ljubav ili je možda egoizam?

Ne osporavam da ljubav tih roditelja prema sinu postoji, ali samim tim što mu oni ne dozvoljavaju da plovi iako je to njegov san, oni u stvari prikazuju da mnogo više vole sebe nego njega.

Nije lepo kada se tako nešto desi, ali nekada je iskaz prave ljubavi povlačenje sebe iz života te osobe koju volite.

Glupo bi bilo da pitam biste li mogli da se odreknete voljene osobe zauvek samo za njeno dobro jer se o tome može racionalno odnosno neracionalno razmišljati samo u tom trenutku. Ipak, razmislite malo o tome i ostavite komentar.

[Abracus]

Али онда таква љубав не би имала смисла! Практично гледано, љубав и јесте начин да нађеш некога кога ћеш довољно волети како би провео свој живот са њим. Наравно, друга је ствар волети некога као нпр. када момак воли девојку, а сасвим друга ствар љубав између родитеља и детета. Дете није свесно количине те љубави док и само не постане родитељ. Своја крв и месо, нешто што је од тебе постало се скроз другачије воли од некога у кога се заљубиш.

Ја то не бих назвао егоизмом, али хајде да лишимо причу емоција- у људској је природи нагон ка продужењу врсте. Ако твој син жели да иде да плови, макар малим крајичком мозга мораш помислити како тамо неће бити заштићен родитељском љубављу и учинићеш све како би га упозорио на могуће опасности тако нечега. Наравно, нико ником не може нешто да забрани, поготову ако су сви одрасли људи. Али дете за родитеља увек остаје дете, имао он 18 или 68 година...

 

[crno_mache]

Da...za roditelje si uvek 

[Abracus]

...На срећу, све комплексе које покупимо путем ове родитељске преобазривости ћемо пренети на своју децу, тако да ће васиона поново бити у складу са собом, а и са предсобљем...!

Офкорс, некада и претерају. И родитељи у свом ставу али и деца усвом антиставу. Упорност је добра одлика, али никада не треба по сваку цену инсистирати на своме ставу! Успех сваке везе, и љубавне и породичне не лежи у количини љубави, него у разумевању потреба оног другог у односу на своје потребе па самим тим и способности попуштања, наравно до разумне границе. Најгоре од свега у овој причи је то што разум увек поставља границе а срце их руши.

И да закључим- једини рецепт за успешан живот је имaти свој став, поштовати туђи, мало се свађати и пуно волети. И увек ходати усправно!

 

[SIN]

Au Abraca brate, svaka ti čast na odgovoru... 
Trebo bi i karmu uvedem ovde.    

[nisam_kao_on]

abraca... tacno tako.. i osmeh, naravno!

tako ljudi nikad ne znaju kako ti je u stvari.. osmeh! 

[Abracus]

Хвала, хвала, трудимо се!   

И осмех, наравно!

 

[crno_mache]

 

[nisam_kao_on]

 

[Ludaaa]

ljubav je sebicnost ak pogledamo realno i bukvalno ne volis ti neku osobu zato sto to ona hoce vec zato sto je tebi tako lepo i ti to zelis

[ady]

Ja na primer nikada nisam zadrzavala nekoga ko zeli da ode.Vazno je dati do znanja da ne zelis da taj neko ode iz tvog zivota,a sad sta ce on ili ona uraditi to je vec druga stvar...Ljubav nije posedovanje nekoga,vec....razmislite sami...

[SIN]

Svakako. 

[Šuki]

Ne mozes ti nikada zadrzati nekoga ko hoce da ode. Ako hoce, neka ide i neka mu je sa srecom..

[ady]

Sto jest,jest...