[Šuki]

Jedan stari Ciroki Indijanac, ispricao je svom unuku:
" U ljudima se odvija neprekidna bitka. Tu se stalno bore dva vuka. Jedan je Zlo. To je strah, gnev, zavist , zalost, kajanje , pohlepa, nadmenost, samosazaljenje, krivica, ogorcenje, inferiornost, lazi, lazni
ponos, superiornost i ego.

Drugi je Dobro. To je radost, mir, ljubav, nada, vedrina, poniznost, dobrota, dobronamernost, saosecanje, velikodusnost, istina, samilost
i vera."

"I koji vuk pobedjuje?" - upita unuk, sa ocima koje su sijale od radoznalosti.

Stari Ciroki odgovori:
"Onaj koga hranis"

[Šuki]

Cetiri svece

Cetiri svece su polagano gorele ...
Bila je tisina i mogao se cuti njihov razgovor.

Prva sveca je rekla:
"Ja sam MIR ... ljudi me ne uspevaju sacuvati ... nema potrebe
da gorim, mislim da cu se ugasiti." I odmah se ugasila.

Druga sveca rekla je:
"Ja sam VERA ... nazalost mnogi ljudi imaju povrsnu veru i
ja ih ne zanimam ... nema smisla da gorim i dalje ... "
Tek sto je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.

Treca sveca je zalosno progovorila:
" Ja sam LJUBAV ... nemam vise snage ... ljudi cesto
zaboravljaju na mene ... I istog momenta se ugasila.

Nedugo zatim u sobu je uslo dete ...
" Sta je to ... ?" upitalo je dete. "Trebalo je da gorite do kraja."
I rekavsi to, pocelo je plakati.

Tada se oglasila cetvrta sveca:
" Ne boj se ... dokle ja gorim, moci cemo da upalimo ostale
svece ... ja sam NADA."

[Šuki]

Veruj u svom srcu !

Veruj u svom srcu,
da nesto divno
treba da se desi!

Voli svoj zivot.

Veruj u svoju snagu
i u svoj licni potencijal,
i u svoju prirodnu dobrotu.

Probudi se svakog jutra
sa srecom , zato sto si ziv.

Otkrivaj da je svaki dan,
prekrasan,
i pozeli to svima na svetu.

Spoznaj misteriju zivota,
u sebi i u drugima,
jer je oko tebe
svakoga novog dana.

Ne boj se da kazes sebi
da si najbolji i da si savrsen,
to je bit tvoje covecnosti.

Dopusti onima koji te vole
da te vole i da ti pomognu.

Imaj poverenja
da bi mogao da primas.

Gledaj sa srecom na danas,
jer danas je jedino sto stvarno imamo.

Zivi ovaj dan lepo.
Pusti suncu da te greje.
Napravi svoju vlastitu dugu.

Otvori se za sve mogucnosti,
za mogucnosti i cuda.

UVEK VERUJ U CUDA !

[Šuki]

Razgovor s Bogom


Sanjao sam da razgovaram s Bogom.
- Dakle, ti bi zeleo razgovarati sa mnom? - rekao je Bog.
- Ako imas vremena - rekoh.
Bog se nasmesi.
- Moje je vreme vecnost. Sta si me hteo pitati?
- Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?

Bog odgovori:
- Sto im je detinjstvo dosadno. Zure da odrastu a onda bi zeleli
ponovo biti deca.
- Sto trose zdravlje da bi stekli novac, pa onda trose novac,
da bi vratili zdravlje.
- Sto usko razmisljaju o buducnosti, zaboravljajuci sadasnjost
Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti.
- Sto zive kao da nikada nece umreti, a onda umru kao da
nikada nisu ni ziveli.

Bog me uze za ruku . Ostadosmo na trenutak u tisini.
Tada upitah:
- Kao roditelj, koje bi zivotne pouke zeleo da tvoja deca nauce?
Osmehujuci se, Bog odgovori:
- Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli, mogu samo
voleti.
- Da nauce da nije najvrednije ono sto imaju, nego ko su u svom
zivotu.
- Da nauce kako se nije dobro uporedjivati sa drugima ...
- Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima,
nego onaj kome najmanje treba.
- Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se povredi
voljeno bice, a zatim su potrebne godine da se izleci.
- Da nauce oprastati.
- Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nezno vole,
ali to ne znaju reci niti pokazati.
- Da nauce da se novcem moze kupiti sve osim srece.
- Da nauce da dve osobe mogu posmatrati istu stvar,
a videti je razlicito.
- Da nauce da je pravi prijatelj onaj ko zna sve o njima
a ipak ih voli.
- Da nauce kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste,
i da moraju i sami sebi oprastati.

Ljudi ce zaboraviti sta si rekao.
Ljuci ce zaboraviti sta si ucinio.
Ali nikada nece zaboraviti kakva si osecanja u njima probudio.

[Šuki]

LEPTIR

Jednoga dana , pojavio se maleni otvor na cauri. Covek je sedeo i gledao kako se leptir nekoliko sati muci da bi izvukao svoje slabasno telo kroz taj maleni otvor. Onda je leptir prestao da se pomera. Cinilo se da ne moze dalje. Zato je covek odlucio da pomogne leptiru: uzeo je makaze i rasekao cauru.

Leptir je sa lakocom izasao ali je imao krhko telo i smezurana krila.

Covek je nastavio da posmatra leptira, ocekujuci da ce svakog trenutka krila otvoriti , povecati i rasiriti, kako bi podrzala leptirovo telo i osnazila ga. Medjutim, nista se nije dogodilo! Leptir je ceo svoj zivot proveo puzeci okolo sa slabasnim telom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poleteo.

Covek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim namerama nije razumeo da je poteskoce kroz koje je leptir morao proci izlazeci iz caure osmislio Bog, kako bi krv iz tela leptira potekla u krila i kad se oslobodi caure da bude spreman da leti.

Ponekad su poteskoce upravo ono sto nam treba u zivotu ...

Kad bi nas Bog oslobodio od svih prepreka, osakatio bi nas. Nikad ne bi postali onoliko snazni kako mozemo biti . Nikada ne bi mogli leteti.

Trazio sam SNAGU ... i Bog mi je dao poteskoce koje su me osnazile.
Trazio sam MUDROST ... i Bog mi je dao probleme koje je trebalo resiti.
Trazio sam BOGATSTVO ... i Bog mi je dao Mozak i Telo da mogu raditi.
Trazio sam HRABROST ... i Bog mi je dao prepreke koje je trebalo savladati.
Trazio sam LJUBAV ... i Bog mi je dao ljude kojima je trebalo pomoci.
Trazio sam USLUGE ... i Bog mi je dao prilike.

ZIVI ZIVOT BEZ STRAHA I SUOCI SE SA PREPREKAMA I ZNAJ DA IH SVE MOZES SAVLADATI !

[Šuki]

Ovo je sjajan tekst, obavezno procitajte...

LjUBAV, BOGATSTVO, TUGA, SUJETA I ZNANJE

Na jednom dalekom usamljenom ostrvu usred okeana ziveli lepo i u slozi Ljubav, Bogatstvo, Tuga, Sujeta i Znanje. Ziveli su mirno na tom ostrvu daleko od svih svetskih briga i dogadjanja. Ali nakon mnogo vekova primetili su da njihovo ostrvo polako , pa sve brze i izvesnije nestaje. Vrlo brzo shvatili su da ostrvo ubrzano tone. Uznemireni oni spakuju svoje stvari i krenu polako da napustaju svoje lepo, carobno, ali tonuce ostrvo, koje im je vekovima pruzalo srecu.

Jedino Ljubav , postojana po prirodi, resi da ostane. Jedino je ona verovala i nadala se da je sve to privremeno i da ce doci bolji dani kada ce sve biti lepo i veselo kao nekada. Medjutim vremenom i Ljubav shvati da nema nade i da mora i ona da napusti svoj dom. Spakuje lepo ono malo stvari i puno uspomena sa sobom, ali ... sada vise nije bilo nacina da ode sa ostrva. Svi camci, brodovi i splavovi vec su otplovili a za pravljenje novih vise vremena nije bilo. Ljubav je pocela da doziva upomoc.

Nekako u to vreme, put tuda nanese Bogatstvo. Ljubav se obraduje srecnoj slucajnosti i zamoli Bogatastvo da je primi na svoj brod:
- Primi me molim te, ostrvo tone, udavicu se - rekla je Ljubav.
- Izvini ali moj camac je pun zlata i dragog kamenja. Nema mesta jos i za tebe Ljubavi. Ako i ti budes usla, bojim se potonucemo - rece Bogatstvo i ode.

Ljubav je pocinjala da hvata panika. Ostrvo je vise tonulo i vode je bilo vise. U panici, Ljubav je i dalje dozivala u pomoc. Onda je na svom splavu naisla Tuga. Ljubav se obradovala starom prijatelju:
- Tugo, molim te spasi me. Potonucu zajedno sa ovim nasim ostrvcetom. Bilo bi steta da svet ostane bez ljubavi.
- Zao mi je Ljubavi - odgovorila je tuga - Toliko sam tuzna da ne mogu da te povedem sa sobom. Zelim da budem sama. I ostavi ljubav daleko iza sebe.

Na ostvru Ljubav vec hvata ocaj . Ne vidi nacina da se spase iz nezgodne situacije u kojoj se nasla i to zato sto je verovala u bolje sutra. Medjutim, tracak nade, ili je mozda u pitanju vera, jos uvek su je nagonili da i dalje doziva u pmoc. Njena dozivanja privuku paznju Sujete koja je tuda slucajno prolazila.
- Povedi me sa sobom. Ti si mi jedina nada - zamoli LJubav.
- Ne dolazi u obzir! Vidi kakva si prljava i mokra, hoces da mi pokvasis camac . Sama si kriva! Sad snosi posledice. Lepo sam ti govorila da odes dok se jos moglo. - I jos uvredjena ode i ostavi Ljubav sa njenom tuznom sudbinom .

Izgubivsi i poslednju nadu, Ljubav se predala sudbini. Sela je na jedini nepotopljeni kamen sto je ostao od njihovog, nekad velikog i divnog ostrva i cekala da i on nestane ispod vode i sa sobom odnese i nju. U to niotkuda , pojavi se neki stranac u camcu. Stranac pridje sasvim blizu i pruzi Ruku ljubavi. Ona udje u camac i on je preveze na susedno ostrvo. Tu je Ljubav izasla iz camca, zahvalila se i posla dalje. Tek par metara dalje shvatila je da ne zna ko ju je spasio. Okrenula se i dotrcala natrag do obale, ali camac sa strancem vec se izgubio na horizontu. Tada je Ljubav tek primetila Znanje kako sedi na obali. Prisla je i upitala:
- Reci Znanje, ko je stranac koji me je spasao sigurne smrti?
Znanje je pogleda, nasmesi se pa joj rece:
- Kako, zar ti ne znas? To je bilo VREME.
- Vreme? - Upita zbunjeno Ljubav.
- Da, VREME - odgovori Znanje - Jer jedino je VREME sposobno da spozna koliko je Ljubav velika.

[Šuki]

DOBRO U ZLU I ZLO U DOBROM

Kineski seljak i njegov sin od sve imovine imali su samo jednu kobilu. Nekom prilikom kobila im je pobegla i njihov komsija je dosao i rekao im:
- Kakva uzasna stvar, da vam kobila pobegne.
Seljak je na to odgovorio:
- Ne znam da li je losa ili dobra, takav je zivot.

Sledeceg dana kobila se vratila i sa sobom dovela citav copor divljih konja. Komsije su se okupili i rekli:
- Kakva velika sreca. Tvoja kobila ti je dovela toliko drugih konja. Sada si bogat covek.
A seljak je na to odgovorio:
- Tesko je reci da li je to dobro ili zlo. To je zivot.

Seljakov sin je hteo da ukroti konje i zajahao je jednog. Ali konj ga je zbacio , on je slomio nogu i ostao hrom. Komsije su rekli seljaku:
- Uzasno je to sto ti se desilo. Tvoj sin da ostane bogalj.
Seljak je odgovorio:
- Ja ne znam da li je to zlo ili dobro. To je zivot.

Uskoro su vojnici dosli u selo i mobilisali za rat sve sposobne mlade ljude i uzeli su komsijinog sina, ali seljakovog nisu, jer je bo hrom. Tada je komsija rekao:
- Mozda vise nikada necu videti svog sina. Ali ti si srecan, tvoj sin je postedjen.
Seljak je opet odgovorio:
- Ja ne znam da li je to dobro ili zlo. TO JE ZIVOT.

[Šuki]

Prozor

Dva muskarca, obojica jako bolesni, zajedno su lezali u bolnici. Jedan od njih je svakoga dana mogao sedeti na svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluca. Njegov krevet je stajao uz jedini prozor u sobi.
Drugi muskarac je morao stalno lezati na ledjima.

Brzo su se upoznali i razgovarali celoga dana. Pricali su o svojim porodicama, poslu, gde su bili u vojsci i gde na odmoru. Svakog dana je muskarac koji je sedeo do prozora opisivao drugome stvari koje je video napolju.

Muskarac na drugom krevetu je poceo ziveti za te trenutke kada je njegov prijatelj sedeo i pricao o dogadjajima i bojama spoljasnog sveta.
Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima. Guske i labudovi su se igrali u vodi, a mala su deca spustala svoje camce u vodu. Mladi parovi su zagrljeni setali uz cvece svih boja. Veliko , staro i snazno drvece je ulepsavalo kraj, a u daljini su se videla svetla grada.

Kada je muskarac do prozora detaljno objasnjavao sve to, njegov je
prijatelj na drugom krevetu bi zatvorio oci i zamisljao sve te slikovite prizore. Jednoga dana mu je muskarac do prozora opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira sto njegov prijatelj nije cuo tu muziku, on ju je video u svojoj glavi . Tako su prolazili dani i nedelje.

Jednog jutra je sestra donela vodu za umivanje i do prozora pronasla telo muskarca koji je u snu mirno umro. Bila je tuzna i pozvala je medicinsko osoblje koje je iznelo telo iz sobe. Tada je drugi muskarac zamolio da ga pomakunu do prozora. Sestra mu je sa zadovoljstvom udovoljila, pobrinuvsi se da se udobno namesti i ostavila ga samog.

Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi put pogledao spoljasnji svet. Konacno je imao priliku da sam uziva u lepotama. Pogledao je kroz prozor i ugledao prazan zid.

Kada se sestra ponovo pojavila, muskarac je pitao koji je to razlog da je pokojni prijatelj tako lepo opisivao stvari u spoljasnjem svetu. Sestra mu je rekla da je bio slep i da nije mogao videti zid koji je stajao ispred prozora.

Sestra je odgovorila: "A mozda je ipak hteo usreciti vas."

[Šuki]

U srcu ...

Jednoga dana Bog se umorio od ljudi. Neprekidno su mu dosadjivali, trazeci od Njega sve i svasta. Zato je resio da se sakrije na neko vreme. Okupio je sve svoje savetnike i upitao ih:
- Gde da se sakrijem? Koje je najbolje mesto?
Jedan mu je odgovorio:
- Na vrh najvise planine na svetu.
Drugi je rekao:
- Na dno okeana, tamo te niko nece pronaci.
Treci je dodao:
- Najbolje je da se sakrijes na tamnu stranu Meseca, to je najbolje mesto, ko bi te tu pronasao?

Na kraju , Bog se obratio svom najpametnijem andjelu sa istim pitanjem:
- Gde da se sakrijem?
Andjeo se nasmesio i odgovorio mu:
- Sakrij se u ljudsko srce. To je izgleda mesto u koje nikad ne zalaze.

[Šuki]

Lejla

Bio jednom jedan kralj. Cuo je za pricu o dvoje ludo zaljubljenih - Lejli i Medznunu. Saznao je da je Madznun napustio svoj dotadasnji zivot u gradu i presao da zivi u pustinji i na poljima.

Kralj pozva svoje vezire i vojnike i naredi im da mu dovedu Medznuna u palatu. Vojnici odose na polja, pronadjose Medznuna i dovedose ga pred
kralja.
- Zasto si napustio drustveni zivot, ostavio svoj dom a nastanio pecine i pustinje? Kako to?
- Ostavio sam svoju rodbinu i prijatelje jer su me krivili zbog ljubavi prema Lejli. Ah, kako bih voleo da dodje dan kada ce oni videti njenu lepotu i svi se u nju zaljubiti, i pozaliti zbog svih ukora koje su mi zbog nje uputili - odgovori Medznun.

Nastvio je pricati i pricati o Lejlinoj lepoti do te mere da je kralj pozeleo da vidi Lejlu. Naredio je vojnicima da mu je dovedu. Vojnici odose do njenog plemena, pronadjose je i dovedose pred kralja. Na kraljevo iznedadjenje, Lejla bese mrsava, tamnoputa i nimalo lepa.
- 'Pa ona nije nista posebno, sasvim je obicna devojka. Moje sluskinje lepse su od nje. Nema sjaja , niti lepote' - pomislio je kralj.

Medznun, osetivsi kraljeve misli, rece:
- Kralju, trebas videti Lejlin sjaj i lepotu mojim ocima. Moras imati Medznunovo oko kako bi ti se tajna njene lepote otkrila.

[Šuki]

Jedna po jedna

Jedan covek setao je u predvecerje po praznoj plazi u Meksiku. Dok je hodao, primetio je jednu osobu na velikoj udaljenosti. Kada je prisao nesto blize, video je kako se neki covek ocito iz tog kraja, saginje i nesto podize a zatim baca u vodu. Svaki cas bacao je nesto u okean.

Kada je covek koji je setao prisao jos blize, video je da dugi covek podize jednu po jednu morsku zvezdu koje je voda izbacila na obalu i da ih vraca u vodu. Prisao mu je i rekao:
- Dobro vece, prijatelju. Pitao sam se sta to radite.
- Vracam zvezde natrag u okean. Znate, sada je velika oseka i sve ove zvezde ostale su na suvom . Ako ih ne vratim u more , uginuce.
- Shvatam - ali na plazi leze hiljade morskih zvezda. Ne mozete sve da vratite u vodu. Previse ih je. Sem toga, to se desava na stotinama plaza
duz obale. Zar ne vidite da jednostavno ne mozete nista da ucinte?

Covek se nasmesio. Sagnuo se podigao jos jednu morsku zvezdu. Dok je vracao u okean, odgovorio je:
- Ucinio sam nesto bar za ovu.

[Šuki]

Hrabrost

Pre mnogo godina, dok sam radila kao volonter u bolnici u Stenfordu, upoznala sam devojcicu po imenu Lizu, koja je bolovala od jedne retke bolesti. Pokazalo se da je jedina mogucnost da ozdravi bila da joj se transfuzijom da krv njenog petogodisnjeg brata, koji je na neki neobjasnjiv nacin uspeo da prezivi istu bolest, tako da su se u njegovom organizmu stvorila antitela koja mogu da savladaju tu opaku bolest.

Lekar je njenom malom bratu objasnio kakva je istuacija i pitao ga da li
zeli da da krv za svoju sestru. Decak je posle samo jednog trenutka, duboko uzdahnuo i rekao :
- Da, spreman sam ako ce to spasti Lizu .

Dok su vrsili transfuziju, lezao je u krevetu pored sestre i smesio se. I ostali su se smesili gledajuci kako se devojcici vraca boja na obrazima. Onda je njegovo lice ubledelo i sa njega je nestalo smeska. Pogledao je u lekara i drhatvim glasom upitao:
- Hocu li odmah poceti da umirem?

Posto je bio mali, decak je pogresno shvatrio doktora, mislio je da ce sestri dati svu svoju krv. Ja sam tada naucila sta je hrabrost.

[Šuki]

Setite se kiselih krastavaca i kafe

Profesor je stajao pred grupom studenata na času filozofije i držao neke predmete iza sebe. Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku, praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste.

Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenčića i sipao ih u teglu.

Blago ju je protresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor izmedu loptica.
Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna.
Opet su odgovorili da jeste.

Sledeća kutija koju je profesor uzeo, bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je, naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli. Pitao je još jedared da li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da jeste.

Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali.
'’Sada!'’, rekao je profesor, dok je smeh zamirao, '’hoću da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. Teniske loptice su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari kojima se strašno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen, i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su ostale stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuća i vaš auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari.

Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenčiće i teniske loptice.
Isto važi u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikada nećete imati mesta za one važne stvari.

Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću. Igrajte se sa decom.

Nađite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na večeru. Ponašajte se
ponovo kao da vam je 18. Uvek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice - stvari koje su vam zaista važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.'’

Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala šta je predstavljala kafa.
Profesor se nasmejao. '’Drago mi je da ste pitali. Nju sipam, da bi vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljem.'’

[Šuki]

Zaljubljen u ljubav

" Kada bih imao jedan komadic zivota, dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju .

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta i podario mi komadic zivota, moguce je da je ne bih kazao sve sto mislim , ali nesumnjivo bih mislio sve sto kazem. Stvari bih cenio, ne po onome sto vrede, vec po onome sto znace. Spavao bih manje , sanjao vise, shvatio sam da svaki minut koji provedem zatvorenih ociju gubimo sezdeset sekundi svetlosti.

Hodao bih kad drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slusao bih druge kada govore i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade.

Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno , izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i dusu.

Boze moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu i cekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja.

Boze moj, kad bih ja imao jedan komadic zivota ... ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.

Deci bih darivao krila ali bih prepustio da sama nauce da lete, stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu vec sa zaboravom. Toliko sam stvari naucio od vas ljudi...

Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreca u nacinu savladavanja litica. Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom, po prvi put, prst svoga oca,
da ga je zauvek uhvatilo. Naucio sam da covek ima pravo da gleda grugog odozgo, jedino kada treba da mu pomogne da ustane da se uspravi. Toliko toga sam mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kad me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu nazalost poceti da umirem."

[Šuki]

Zato ...

On je bio ljudina, jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona bejaše nežna i osetljiva. Uzeli su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je pazila kuću i odgajala decu. Deca su rasla, poženila se i poudavala, te pošli svojim životnim putem… uobičajna priča.
Kad su sva deca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju.
Njezin muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili lekari i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti. Samo su slegali ramenima i mrmljali: ¨Hm, hm…¨ Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo: ¨Ja bih rekao… da vaša supruga… jednostavno više nema volje za život¨.
Čovek nije ništa odgovrio. Seo je uz krevet i uzeo ženu za ruku... njena se ručica izgubila u njegovoj ogromnoj šaci. Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:
¨Ti nećeš umreti!¨
¨Zašto?¨ upita ona jedva čujnim glasom.
- Zato jer si mi potrebna !
¨A zašto mi to ranije nisi rekao?¨

Od toga dana ženi je pošlo nabolje. Danas se vrlo dobro oseća. Lekari se i dalje pitaju od koje je to bolesti bolovala i koji su je lekovi tako brzo izlečili.