[tucko07]

Jedan coveknasao je orlovsko jaje i stavio ga pod kokos. Orlic se izlegao kad i pilici i odrastao je sa njima.
 
Citavog zivota orao je radio isto sto i kokosi u dvoristu, misleci da je jedna od njih.
Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i leprsao krilima, uzdizuci se koji pedalj iznad tla.
 
Prosle su godine i orao je ostareo.
Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, cudesnu pticu rasirenih krila, kako lepbi na vetru.
Stari orao je zapanjeno gledao u vis. "Sta je to?" pitao je.

"Yo je orao, kralj ptica" rekla mu je jedna kokos. "On pripada nebu, dok mi, kokosi, pripadamo zemlji."

I tako je orao umro medju kokosima, neznajuci ko je.

"Nesvestan zivot nije vredan da bude prozivljen. Kada odbacite svoje iluzije i postanete svesni sebe i sveta oko vas, otkricete svu  lepotu zivota na zemlji."

[Dejan_]

Ne tako davno zivelo je dvoje mladih.bili su jako siromasni.mala, trosna kuca,u njoj dve sobe,sto,stolice,krevet...najvrednija stvar u toj kuci bio je njegov rucni sat..veoma lep ali bez kaisa...e,drugari,bile su to gladne godine,,,parce hleba,corba bez mesa..i nista vise...no i pored tog siromastva njihova ljubav je bila velika..voleli su sve vise i vise...nezne reci,razgovori puni topline,poljupci i jos po nesto
on je,za male pare,radio sta je nalazio ali je,iako mrtav umoran,dolazio sa posla srecan jer je znao da ce mu vrata otvoriti njegova ljubav,da ce ga,onako prljavog i znojavog,zagrliti...
sutra je,za njih,vrlo vazan i poseban dan...dan na koji su se pre 5 godina vencali...
ona je spavala a on je razmisljao o tom danu..posmatrao je onako usnulu i lepu..imala je predivnu,dugu,crnu kosu...
"joj Boze"-razmisljao je.."pa ja joj nikada nista nisam kupio..nikada je nisam necim iznenadio...a ona me toliko voli....prodacu jedino vredno sto imam,moj sat,i kupiti joj nesto za nasu godisnjicu..."..nezno je poljubio u obraz i brzo zaspao..
ali ona nije spavala..i ona je mislila kako da ga iznenadi...."odsecicu kosu i prodati je frizeru"-mislila je..."od tih para kupicu mu poklon"...
sutradan su oboje uradili sta su planirali...
uvece on je otvorio vrata..na stolu su bile dve svece,dve case i flasa vina...na stolici je sedela devojka sa kratkom kosom...on se iznenadio...oboje su cutali...ona mu je pruzila lepu,malu kutiju...
"poklon za tebe"-prosaputala je i nezno ga poljubila...
"imam i ja nesto za tebe"-odgovori on i iz dzepa izvadi isto tako malu kutijicu..bilo mu je malo neprijatno...
oboje su otvorili darove..ona je dobila par predivnih,zlatnih snala za svoju kosu a on pozlaceni kais za svoj sat...pogledali su se,nasmesili i zagrlili...tako su zagrljeni cutali...
vise nije bilo njene carobne kose ni njegovog sata ali od tog dana ljubav izmedju njih dvoje je
bila jos jaca i veca...
P.S> nije bas lep tekst ali zato sama prica jeste..

[ady]

Djevojka upita svog dečka: 'Da li si zaljubljen u mene?'
On odgovori:'Ne!
'Ona ga upita:'Da li misliš da sam lijepa?
'On odgovori:'Ne!'Ona ga opet upita:'Da li sam ja u tvom srcu?
'On odgovori:'Ne!'Na kraju ga upita:'Da te napustim da li bi plakao za mnom?
'On odgovori:'Ne!'
 Okrenula se veoma tužna i odlučila da ode od njega.
 On je na to zagrli i reče joj:'Ja nisam zaljubljen u tebe - JA TE VOLIM!!!!
 Ja mislim da nisi lijepa - JA MISLIM DA SI PREKRASNA!!!
 Ti nisi u mom srcu-TI SI MOJE SRCE!!!Ja ne bih plakao kad bi ne ostavila
- UMRO BIH!!!'
 Znali su se 6 mjeseci, prije nego što su prohodali,posavađali su se,
 ali su se i prije te svađe zbližili još više.
Jednog dana mu je rekla da je bolesna, da ima bolest srca.
U trenutku ju je zagrlio i počeo plakati. Ubrzo kada je trebala ići na operaciju,
 kada je trebala ući u avion, nije se ni pozdavio s njom.Kada je došla oporavljena
sa operacije nije ga vidjela. Pitala je mamu gdje je.
A ona odgovorila:'ZAR NE ZNAŠ TKO TI JE DAO SRCE!!'