[Suki]

Stvari nisu uvek onakve kako nam se cine

Dva anđela putnika zaustavila su se da prenoće u kući jedne vrlo
bogate porodice . Ukucani su bili netakticni i nisu im odobrili da se smeste u gostinjskoj sobi njihove kuce. Umesto toga dali su im mali prostor u hladnom podrumu kuće. Dok su raspremali lezajeve na podu, stariji anđeo ugledao je jednu pukotinu na zidu, i popravio ju je. Kada ga je mlađi anđeo upitao zasto je to uradio , stariji mu je odgovorio:
- "Stvari nisu uvek onakve kakvima se čine?.

Sledeću noć, anđeli su dosli da prenoće u kuću jednog vrlo siromasnog para, ali muskarac i njegova zena bili su vrlo gostoljubivi. Nakon sto su sa njima podelili ono malo hrane sto su imali, bračni par je dozvolio anđelima da spavaju u njihovom krevetu gdje će se moći dobro odmoriti. Kada su se sledećeg dan probudili, anđeli su pronasli coveka i njegovu suprugu u suzama. Jedina krava koju su imali, čije je mleko bilo njihov jedini izvor prihoda, lezala je mrtva na polju. Mlađi anđeo bio je besan i upita starijeg anđela:
- "Kako si mogao dozvoliti da se to desi? Prvi čovek imao je sve, i ti si mu pomogao; druga porodica imala je malo toga, ali je bila spremna sve podeliti, a ti si dozvolio da im ugine krava?

Stvari nisu uvijek onakve kakvima se čine - odgovori stariji anđeo.
Kada smo bili u podrumu one vile, primetio sam da je u onoj pukotini na zidu sakriveno zlato. Obzirom da je vlasnik bio opsednut novcem, zatvorio sam pukotinu tako da im onemogućim da pronađu to zlato.?

Noćas, dok smo spavali u krevetu siromasne porodice , anđeo smrti dosao je po zenu ovog seljaka, a ja sam mu dao kravu. Dakle, stvari nisu uvek onakve kakvima se čine.

Ponekad se desi upravo to, kada stvari ne idu onako kako bismo zeleli.

[Suki]

Ruza


Nemački pesnik Rilke boravio je neko vreme u Parizu. Idući na predavanje svakog je dana u dvorištu svoje prijateljice Francuskinje prolazio vrlo prometnom ulicom.
Na tom putu, iza jednog ugla, redovno je sedela neka prosjakinja, koja je od prolaznika tražila milostinju. Sedela je uvek na istom mestu, nepomična kao kip, s ispruženom rukom gledajući u zemlju. Rilke joj nikada ništa nije udelio, dok je njegova prijateljica znala spustiti koji novčić.

Jadnog dana mlada žena začuđeno upita pesnika:
- "Zašto nikada ništa ne daš onoj sirotici?"
- "Trebali bismo udeliti nešto njenom srcu, a ne rukama" odgovorio je pesnik.

Sledećeg dana Rilke se pojavio s prekrasnom, tek procvalom ružom. Stavi je prosjakinji u ruku i htede proći. Tada se dogodi nešto neočekivano. Sirotica je podigla oči , pogledala pesnika, brzo ustala, uzela njegovu ruku i poljubila je. Otišla je stišćući ružu na grudima.
Cele nedelje je nisu videli. Osmoga dana pojavila se na istom uglu. Bila je nema i nepokretna kao i uvek.
- "Od čega je živela sve ove dane, kad nije ništa dobila?" upitala je mlada Francuskinja.
- "Od ruže", odgovori pesnik.

[Suki]

Prica jedne svece ...

Zapalili ste me i gledate moje svetlo. Radujete se jasnoci i toplini
koju darujem. Veselim se da mogu goreti za vas. Da nije tako
lezala bih u nekoj kutiji bez koristi. Smisao dobijam tek kada gorim.
Ali, dobro znam, sto duze gorim, to kraca postajem, to se vise blizim svome kraju. «Izgorela je» reci cete, a ono sto je ostalo vi cete
baciti. Znam, za mene postoje dve mogucnosti: Ili da ostanem u kutiji
u tami, ili da gorenjem postajem kraca. Dajem sve u korist svetla, a time dovodim samu sebe kraju . Ipak lepse je ako mogu nesto dati...

Gledaj, isto je tako s ljudima! Ili se povuku , ostajuci sami za sebe i sve je hladno i prazno; ili se priblize ljudima i daruju im od svoje topline i ljubavi i onda zivot dobija smisao. Ali, znaj i to da za ovo moras dati nesto od sebe samog, nesto od svoje radosti, od svoje srdacnosti, od svog smeha, mozda nesto i od tuge. I ne trebas bojazljivo razmisljati
o tome kako ces sacuvati samo sebe. Mislim da samo onaj ko druge veseli postaje sam veseliji. Samo onaj ko je svetlo drugima, sam ce primiti svetlo. Sto vise goris za druge to ce svetlije biti u tebi samom.

Mnogi su ljudi samo zato tmurni i neraspolozeni, jer se boje biti
ovde za druge, zale se i neprestano mrmljaju na teska vremena.
Jos uvek nisu shvatili ovo: Jedno jedino svetlo koje gori, vece je i vrednije nego sva tama sveta.

Dopustite dakle da vas malo ohrabrim, ja, mala sveca.

[Suki]

EHO

Jedan čovek i njegov sin su jednog dana išli šumom. Odjednom, dečak zape i osećajući bol kriknu: "Ahhh!" Iznenada, ču glas koji je dolazio s planine: "Ahhh!" Znatiželja ga obuze pa dreknu: "Ko si ti?" Ali, odgovor koji dobi beše: "Ko si ti?" Ovo ga naljuti, pa ponovo dreknu: "Kukavico!" Glas odgovori: "Kukavico!" Dečak pogleda oca i upita ga: "Tata, šta se ovo dešava?"

"Sine", reče otac, "obrati pažnju." Tada otac viknu: "Divim ti se!" Glas odgovori: "Divim ti se!" Otac ponovo uzviknu: "Predivan si!" Glas reče: "Predivan si!" Dečak je stajao iznenađen, ali još uvek ne shvatajući šta se dešava.

Otac mu objasni: "Ljudi ovo zovu 'eho'. Ali, to je ustvari 'život'. Život ti uvek vraća ono što ti daješ. Život je ogledalo tvojih dela. Želiš li više ljubavi, podaj više ljubavi. Želiš li više dobra, podari više dobra. Želiš li razumevanje i poštovanje, tada razumevaj i sam poštuj. Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom i da te respektuju, tada i ti budi strpljiv s ljudima i respektuj ih. Ovo pravilo odnosi se na svaki aspekat života. Život ti uvek vraća ono što daješ. Tok tvoga života nije slučajnost, on je ogledalo tvojih dela."

[Suki]

Ljubav


Devojka upita svog decka: "Da li si zaljubljen u mene?"' On odgovori:
Ne! Ona ga pita: "Mislis li da sam lepa?"
On odgovori Ne! Ona ga opet pita: "Da li sam ja u tvom srcu?" On odgovori Ne! Na kraju ga upita: "Da te napustim, da li bi plakao za mnom?", a on opet odgovori Ne!
Okrenula se i veoma tuzna odlucila da ode od njega. On je na to zagrli i rece joj:
- "Ja nisam zaljubljen u tebe - ja te volim! Ja mislim da ti nisi lepa - ja jednostavno mislim da si prekrasna!. Ti nisi u mom srcu - ti si moje srce!Ja ne bih plakao da me napustis, ja bih umro zbog tebe!"

[Suki]

Dobro drvo

Bilo jednom jedno drvo…
Dobro drvo, puno ljubavi za jednog malog dečaka. Dečak je
dolazio svakoga dana i vredno sakupljao opalo lišće. I isple-
vši lisnatu krunu, zamišljao je da je šumski kralj. Peo bi se
uz stablo Dobrog drveta i njihao se na njegovim granama.
Jeo je njegove slatke plodove, jabuke. Dobro drvo i dečačić
bi se ponekad igrali žmurke i kad bi se umorio, dečačić bi
zaspao u senci drveta.
Mali dečak je veoma voleo drvo. Zaista, voleo ga je i srcem
i dušom. I Dobro drvo bilo je sretno. Ali, vreme je neumitno
prolazilo…

I dečak je odrastao. Dobro drvo je sada često ostajalo samo.
A onda, jednog dana, dečak ponovo dođe i Dobro drvo mu
reče: „Hajde, dečače, popni se na mene i poljuljaj se na mo-
jim granama, najedi se mojih jabuka i odmori se u mojoj se-
nci. I budi sretan.“ „Ali, suviše sam veliki da bih se peo na te-
be i igrao se s tobom“, odgovori dečak Dobrom drvetu. „Že-
lim da kupim toliko stvari i da se zabavljam... Ali, znaš, po-
treban mi je novac. Možeš li mi dati malo para?“ „Žao mi je“,
ogovori Dobro drvo „ali para nemam. Sve što imam jesu li-
šće i jabuke... Ipak, dečače, mogao bi da ubereš moje jabu-
ke i prodaš ih u gradu... Tako ćeš doći do para i biti sretan.“
I dečak se uzvera na drvo i pobra njegove jabuke, potom ih
odnese sa sobom. I Dobro drvo se opet oseti sretnim.
Dugo je vremena opet prošlo, a dečak nije navraćao...

I Dobro drvo je bilo veoma tužno. A onda, jednoga dana, de-
čak ponovo stiže i drvo radosno zašumori. „Hajde, dečače“,
reče ono. „Uspni se uz moje stablo i poljuljaj se na mojim
granama... I uživaj!“ „Nemam vremena za to, imam previše
posla“, odgovori dečak. „Želim kuću, u kojoj će mi biti toplo“
, objasni on. „Želim da imam ženu i decu i zato mi je potre-
bna kuća... Možeš li ti da mi nabaviš jednu kuću?“ „Ni ja ne-
mam kuću“, odgovori drvo. „U stvari, čitava šuma je moja
kuća... Ali, evo, možeš poseći moje grane i od njih sebi na-
praviti kuću. I tako ćeš biti srećan.“ I tako dečak poseče gra-
ne Dobrog drveta, odnese ih i od njih sebi sagradi kuću.
I dobro drvo se ponovo osećalo veoma srećnim.

Još podosta vremena prođe, ali dečak nije navraćao. I kada
se ponovo pojavio, Dobro drvo je bilo toliko sretno da je je-
dva bilo u stanju reč da izusti. „Hajde, dečače“, pozva ga
drvo šapatom. „Dođi i poigraj se.“ „Odveć sam star i tužan da
bih se igrao“, odgovori dečak. „Ali, želeo bih jedan čamac
, koji bi me odvezao daleko odavde... Možeš li mi naći neki
čamac?“ „Pa, poseci moje stablo i načini sebi čamac“, odgo-
vori Dobro drvo. „Tako ćeš moći da odjedriš daleko odavde i
da budeš srećan.“ I tako dečak poseče stablo Dobrog drve-
ta... i načini sebi čamac... i odjedri daleko, daleko.
I drvo je bilo srećno, ali ne i presrećno.

Podosta vremena je minulo i dečak se najzad ponovo pojavi.
„Žao mi je, dečače“, dočeka ga Drvo. „Ali, zaista nemam ni-
šta više što bih ti mogao dati... Znaš, ne rađam više jabu-
ke...“ „Zubi su mi se istrošili i više ne mogu da jedem jabu-
ke“, odvrati dečak. „Nemam više ni grana“, nastavi Dobro
drvo „na kojima bi se mogao ljuljati.“ „Odveć sam star za
takve stvari... mislim, za ljuljanje na granama“, primeti de-
čak. „Nemam više ni deblo“, reče Dobro drvo „na koje bi se
mogao uzverati.“ „Odveć sam umoran da bih se pentrao po
drveću“, zaklima glavom dečak. „Žao mi je“, uzdahnu Do-
bro drvo. „Želeo bih da mogu da ti bilo šta dam... ali mi ni-
šta više nije ostalo. Sada sam samo jedan stari panj. Žao mi
je, zaista...“ „Pa, više mi mnogo ni ne treba“, uzdahnu i de-
čak. „Tek neko mirno mestašce gde mogu sesti i predahnuti.
Znaš, veoma sam umoran.“ „U redu onda“, odvrati Dobro
drvo, istežući se koliko god može. „Stari panj baš jeste pra-
vo mesto da se na njemu sedi i odmara. Dođi, dečače, i se-
di. Sedi i odmori se.“ Dečak postupi kako mu je rečeno.
I Dobro drvo se oseti beskrajno sretnim.

Shel Silverstein

[Suki]

Gde ide ljubav ...

Žena izađe iz kuće i ugleda tri starca s dugim sedim bradama kako
sede u njenom dvorištu. Nije ih poznavala. Reče: “Ne bih rekla da
vas poznajem, ali mora da ste gladni. Molim vas da uđete i pojede-
te nešto.” Oni je upitaše: “Je li domaćin kod kuće?” “Ne” reče ona,
“napolju je.”
“Onda ne možemo da udjemo”, odgovore joj oni.
Kad je njen muž došao kući ona mu ispriča celu priču. “Idi i reci im
da sam sad kod kuće i da ih pozivam da uđu!” Žena izađe i pozove
ih unutra. “Ne možemo ući zajedno” odgovore joj oni.
“A zašto?” upita ih ona.
Jedan od staraca joj objasni: “Njegovo ime je Bogatstvo” reče po-
kazujući na jednog od svojih prijatelja, “a on je Uspeh” reče poka-
zujući na drugoga. “Ja sam Ljubav.” Tada još doda: “idi sad u kuću
i dogovori se s mužem koga od nas želite u svome domu.”
Žena uđe u kuću i ispriča mužu šta su joj rekli. Muž na to rece: Le-
po, kad je tako pozovimo u kuću Bogatstvo. Neka uđe i ispuni je
bogatstvom!” No žena se nije složila s tim: “Dragi zašto ne bi po-
zvali Uspeh?”

Sve je to iz drugog dela kuće slušala njihova snaha koja se javi
i predloži: “Ne bi li bilo bolje pozvati unutra Ljubav? Tada bi
nam dom bio ispunjen ljubavlju!”
“Poslušajmo snahin savet”, reče muž. “Idi i pozovi Ljubav da bu-
de naš gost.” Žena izađe i upita tri starca:“Koji od vas je Ljubav?
Neka uđe i bude naš gost.”

Ljubav ustane i krene ka kući. No i druga dvojica takođe ustanu
i krenu za njim. Žena se iznenadi i upita Bogatstvo i Uspeh:
“Pozvala sam samo Ljubav. Zašto idete i vi?”

Odgovore joj sva tri starca zajedno: “Da ste pozvali Bogatstvo ili
Uspeh, druga dvojica ostala bi napolju, no budući da ste pozvali
Ljubav – gde god ide on, idemo i mi s njim. Gdje god da je Lju-
bav, tu su s njim i Bogatstvo i Uspeh!!”

[Suki]

Biti sretan

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti sretan.
Samo smo zato na svijetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
rijetko činimo jedno drugoga sretnim,
jer i sebe time ne činimo sretnima.
Ako čovjek može biti dobar,
može to samo onda
kada je sretan,
kada u sebi ima sklada
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svijetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svijetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svijet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.

[Suki]

Voz zivota

Zivot je poput putovanja vozom. Ljudi ulaze i silaze. Prilikom zaustavljanja voza desavaju se prijatna iznenadjenja. Covek prozivljava
srecne trenutke ali ima i nezgoda, nesreca i zalosti.

Kad se rodimo zakoracimo u voz. Susrecemo se s ljudima za koje mislimo da ce nas pratiti tokom celog naseg putovanja. Npr. nasi roditelji... Nazalost, istina je sasvim drugacija. Kad-tad, oni ce sici s voza i ostaviti nas bez svoje ljubavi, naklonosti, neznosti, prijateljstva i drustva. Medjutim, u voz ce uci druge osobe koje ce nam biti jako vazne. To su nasa braca i sestre, nasi prijatelji i ljudi koje cemo sresti i zavoleti u svom zivotu.

Mnoge osobe koje ulaze gledaju na putovanje kao na kratku setnju. Drugi pak u svojoj voznji kroz zivot nalaze samo zalost i tugu ... Ali u vozu ima i onih koji su uvek pri ruci i spremni su da pomognu onim
ljudima kojima je potrebno pomoci.

Mnogi nakon svog silaska s voza ostavljaju iza sebe trajnu ceznju. Mnogi nas sunovracuju u duboku nevolju. Mnogu ulaze i silaze a da ih nismo ni zapazili.

Cudi nas sto su mnogi putnici koji su nam najdrazi negde u nekom drugom vagonu. Ostavljaju nas same u tom delu naseg putovanja. Naravno , to nas ne sprecava da na sebe preuzmemo teskoce putovanja i samoce i da ih potrazimo i da pokusamo da se smestimo u njihov vagon. Desava se i to da ne mozemo da se smestimo blizu njih jer je mesto vec neko drugi zauzeo .

I takav je zivot. Prepun izazova, snova, mastanja, nadanja, sastanaka, rastanaka, bez ponovnih sastanaka i nikad se ti trenuci nece vratiti. Pokusajmo od svog putovanja kroz zivot da ucinimo najbolje sto mozemo. Pokusajmo da se svima iz voza budemo u miru. Pokusajmo u svakom od njih da vidimo najbolje sto je u njima. Setimo se toga da na svakom delu zivotnog koloseka, neko od saputnika moze "skliznuti" i da su mu potrebne nase simpatije i razumevanje. I nama se moze desiti da "skliznemo" s koloseka. I nadamo se da ce se naci neko ko ce da nas razume.

Najveca misterija putovanja je ta sto ne znamo kad cemo tacno izaci iz voza isto kao sto ne znamo ni kada ce da sidju nasi saputnici ... cak ni oni koji sede pored nas.

Bicu veoma tuzan i zalostan kad budem morao da sidjem iz voza. Verujem da ce veoma boleti rastanak s nekim prijateljima koje sam sretao za vreme putovanja i koji su mi postali dragi. Medjutim gajim nadu da ce doci glavini kolosek. Tada cu videti kako svi oni pristizu sa svojim prtljagom koji na ulasku u voz nisu imali. To ce me silno obradovati. Bicu srecna i zbog cinjenice da sam im pomogao da povecaju svoj putni prtljag polozivsi u njemu prave sadrzaje.

Potrudimo se i nastojimo da imamo srecno putovanje. Pokusajmo da pri silasku iz voza ostavimo prazno sediste koje ce u ostalim putnicima, koji nastavljaju putovanje, buditi ceznju na lepe i prijatne uspomene...

[Suki]

Zasto zene placu

Jedan je decacic upitao svoju majku : zasto places?
Zato sto sam zena, odgovorila mu je. Ne razumem rekao je decak.
Mama ga je samo zagrlila i rekla : nikada i neces razumeti. Kasnije
je upitao oca: zasto mi se cini da mama place bez ikakvog razloga?
Sve zene placu bez ikakvog razloga, bilo je jedino sto je otac znao
reci. Decacic je odrastao i postao muškarac, i jos uvijek se pitao
zasto zene placu. Naposletku je nazvao Boga.
Kad ga je dobio, upitao ga je : Boze, zasto se zene tako lako ra-
splacu? Bog odgovori : kad sam stvarao zenu morala je biti pose-
bna. Dao sam joj ramena dovoljno jaka da nose svu tezinu ovoga
sveta, a opet dovoljno nezna da mogu pruzati utehu.
Dao sam joj unutrasnju snagu da podnese porod i odbijanje koje joj toliko pu-
ta stize od njene dece. Dao sam joj cvrstinu koja joj omogucuje
da ide dalje kad svi drugi odustanu, i da se brine za svoju rodbini
u doba bolesti i nevolje bez prigovora. Dao sam joj osecajnost da
voli svoju decu bez obzira na sve, cak i ako ju je njeno dete veo-
ma povredilo. Dao sam joj snagu da nosi svoga muza kroz njego-
ve pogreske i nacinio je od njegovog rebra da bi stitila njegovo
srce. Dao sam joj mudrosti da zna da dobar muz nikada ne bi po-
vredio svoju zenu, ali povremeno testira njenu snagu i odlucnost
da postojano bude uz njega. I napokon, dao sam joj suzu da se
isplace. To je samo njeno na koristenje kad god joj zatreba. Vi-
dis, sine moj, lepota zene nije u odeci koju nosi, u njenoj figuri,
ili u nacinu na koji se ceslja. Lepota zene mora se videti u njenim
ocima, jer je tu ulaz u njeno srce- mesto gde stanuje ljubav!!!

[crno_mache]

Ljudi ce zaboraviti sta si rekao.
Ljuci ce zaboraviti sta si ucinio.
Ali nikada nece zaboraviti kakva si osecanja u njima probudio.

Textovi su da se čovek duboko zamisli....

Stvarno super 

[crno_mache]

Vidis, sine moj, lepota zene nije u odeci koju nosi, u njenoj figuri,
ili u nacinu na koji se ceslja. Lepota zene mora se videti u njenim
ocima, jer je tu ulaz u njeno srce- mesto gde stanuje ljubav!!!

 

[Ivanch3]

 

[Ivanch3]

Ljubav


Devojka upita svog decka: "Da li si zaljubljen u mene?"' On odgovori:
Ne! Ona ga pita: "Mislis li da sam lepa?"
On odgovori Ne! Ona ga opet pita: "Da li sam ja u tvom srcu?" On odgovori Ne! Na kraju ga upita: "Da te napustim, da li bi plakao za mnom?", a on opet odgovori Ne!
Okrenula se i veoma tuzna odlucila da ode od njega. On je na to zagrli i rece joj:
- "Ja nisam zaljubljen u tebe - ja te volim! Ja mislim da ti nisi lepa - ja jednostavno mislim da si prekrasna!. Ti nisi u mom srcu - ti si moje srce!Ja ne bih plakao da me napustis, ja bih umro zbog tebe!"

[crno_mache]

Voze se devojka i dečko na motoru.
Devojka: "Nemoj tako brzo,smanji!!!!!"
Dečko: "Ne, bas je ludo..."
Devojka: "Ne, nije...molim te uspori"
Dečko:"Reci da me voliš!"
Devojka: "Znaš da te volim!"
Dečko:"Zagrli me" (devojka ga zagrli)
Dečko: "Molim te uzmi moju kacigu sa glave, meni je tesna i stavi je sebi na glavu!!!"

Sledeće jutro u novinama: Motor imao nesreću, jer su kočnice popustile, dve osobe su bile na motoru-jedna je preživela, a druga poginula.

ISTINA JE: Da je dečko ustanovio na pola puta da su kočnice popustile,
a to nije htio reći svojoj devojci...želeo je poslednji put da čuje njene reči-> VOLIM TE!
Želeo je poslednji put da oseti njen->ZAGRLJAJ!
Zatim ju je zamolio da stavi njegovu kacigu na svoju glavu, jer je želeo da ona preživi iako je to značilo da će
on poginuti...