[crno_mache]

Toliko sam sanjao o tebi,
Da gubis svoju realnost.
I da li je jos uvek cas da dostignem to
zivo telo i poljubim na tim usnama
radjanje glasa, sto mi je tako drag?

Toliko sam sanjao o tebi,
Da se moje ruke, naviknute da grle tvoju senu,
Spoje na mojim grudima, ne bi li mozda osetile
Obrise tvoga tela,
I da sam pred stvarnom pojavom onoga, sto me
tako muci i upravlja sa mnom vec danima
i godinama, postao bez sumnje sena.

O, osecanja neodlucnosti!
Toliko sam sanjao o tebi, da je bez sumnje
Proslo vec vreme moga budjenja.
I ja sada spavam stojeci s telom izlozenim
Svim pojavama ljubavi i zivota,
I da bih tebi, o jedina, koja i danas za mene
jos uvek nesto znacis,
Mogao teze dodirnuti celo i usne,
Nego bilo koje usne i bilo koje celo.

Toliko sam sanjao o tebi,
toliko hodao, govorio i spavao sa tvojom senom,
da mi sad vise nista ne preosta, a mozda i zato,
da postanem prikaza medju tim prikazama
i sena sto puta vise nego sena, koja se seta
i setace se radosno
po suncanom satu tvog zivota.

Da li je postojao, ili postoji neko u vasem zivotu za koga ste toliko i na takav nacin osecali kao u ovoj prelepoj pesmi Robera Desnosa?
Osecanje toliko snazno da ne mozete da se priblizite nikom, pa ni onom prema kome osecate, bas zbog takve snage...
I da nisu u pitanju sanjarenja niti iluzije, vec bas ono sto je stvarno i bas prema onom sto je stvarno...

I da pri tome uopste niste sanjar, nego bice koje slobodno gleda u svet i u sebe.

[Ludaaa]

ojha