Ženske priče

Slika koju ste sigurno videli stotinu puta: ona telefonom razgovara sa svojom drugaricom više od sat vremena. I dok se pitate zar ne bi bilo logično da su se našle na kafi, logično je i da se pitate o čemu mogu toliko da razgovaraju ne misleći na telefonsku liniju, koja već počinje da cvili od umora. Telefon možda oseća zamor, ali žene koje ga koriste - retko, gotovo nikada. Kako je to uopšte moguće?

Zar im ne bi bilo lakše da se vide i uz jedan ili dva kapućina dobro preteresu sve teme i ljude koji su obeležili taj dan? To pitanje žene sebi skoro nikada ne postavljaju. One imaju neku svoju vrstu racionalizacije. Došle su kući s posla, rasklonile stvari, oprale sudove, skuvale kafu za otrežnjenje, spremile klopu za ostale ukućane, istuširale se, napravile raspored za sledeći dan... Jedino što vide kao razumnu posledicu svih tih akcija jeste to da se opušteno smeste u fotelju i pozovu najbolju prijateljicu, s kojom na uobičajeni način dele čarobne dnevne trenutke. Naravno, uz pomoć telefona.

Teme su uglavnom posao i muškarci (čast izuzecima), tim ili obrnutim redosledom, u zavisnosti od aktuelnosti pojedinih događaja. Kuđenje i hvaljenje poslovnih obaveza i muškog roda preko telefona predstavljaju disciplinu u kojoj su žene nenadmašne. A na prvom mestu uvek se na osuđeničkoj klupi nađe neodgovornost. Neodgovornost na poslu, naravno, ali i neodgovorni muškarac koji je rekao da će se pojaviti ili javiti posle nekog vremena, a nije to učinio - i potpisao sebi presudu. Lošije od toga prolaze samo oni muškarci koji igraju igru "toplo-hladno". To je igra koju žene primenjuju, ali je ne razumeju. Iz njihove vizure stvar je jasna: ili budi s njom, ili nestani i ostavi za sobom dobar utisak.

Pošto glas ljutih žena daleko i brzo putuje, ponekad se desi da i ne budu toliko ozlojeđene. Onda je "na tapetu" slaganje dobrih utisaka, lepi gestovi i beskrajno opisivanje, do detalja, šta ste im rekli, šta je ona vama rekla, a šta ste onda vi rekli, a šta je onda ona mudro odgovorila i tako u nedogled.