[Šuki]

Zovem se Ljubav.

Postojala sam pre nego sto je bilo šta postojalo u Univerzumu, postojala sam pre nego sto je postojala priroda, postojala sam prije nego sto je postojao covek.
Bila sam usamljena, htela sam da podelim sve ovo sto nosim sa sobom kroz nebrojene vekove i stvorila sam svet koji sam htela da se mojim imenom zove.

Uvukla sam se u more i jezera, u reke i potoke, u planine i beskrajna polja, u sume i proplanke.

Ja sam ona u kojoj se umivate, ja sam ona u kojoj lice svoje ogledate, ja sam ona koju udisete.
Volim da dodjem iznenada, kada se nenadate, volim da vam oduzmem dah, volim da vam oduzmem moc govora.
Volim da vam srce brzo zakuca, da vam kolena klecaju, da cesto izgovarate nesuvisle recenice.
Volim da zbog mene radite nepromišljene stvari, da se smete kao deca, volim da setate livadama i berete retko cvece.
Volim da ste radosni zbog mene, volim da zbog mene pevate, volim da zbog mene pesme pišete, da zbog mene price izmišljate kojima nijedna bajka ravna nije.

Ali sam tuzna kada me se bojite.
Tukli ste me, mucili, zatvarali u tamne kleti, izbacivali iz hramova, ostavljali me gladnu i zednu, zaklanjali ste sunce od mene, slali vecne kise i tmurne oblake, krali ste duge od mene.
Vezivali ste me lancima, niste mi dali da se sirim i razvijam, govorili ste cak i da ne postojim.
Niste verovali u mene, izmišljali ste strasne stvari samo da prikrijete moje ime, palili ste, pljackali ste, ubijali ste.

Ali sve sam zbog vas izdrzala.
Nisam se bunila, plakala sam u tajnosti da me ne vidite nesrecnu, da vas ne rastuzim.
Sve lance sam pokidala, sve sam oblake rasterala, nepriemetno, tiho i tajno, da mi se ne prepadnete naprasno.
Sunjala sam se kao mio lopov oko vasih srca, omeksivala ograde koje ste postavljali i mislili ste da vam se nece moci nikada vise ukloniti.
Brisala sam vam suze sa lica kada ste mislili da vam ih nema ko obrisati, terala na smeh kada ste mislili da cete vecno plakati, terala vas na govor i tada kada biste se zarekli na vecno cutanje.

Ne bojte se.
Primite me u svoje dvorove, otvorite mi vase hramove.
Primpremite sudove duse svoje da vam ih napunim radoscu i veseljem.
Ja cu biti vasa molitva, ja cu biti vas vid kada ne vidite, ja cu biti vas sluh kada ne cujete, ja cu vas nahraniti kada ogladnite, ja cu vas napojiti kada ozednite.
Ja cu biti vasa svetlost u mraku, ja cu biti put po kojim cete hoditi kada budete mislili da prolazite nepoznatim predelima.

Ne bojte se.
Otvorite srce i primite me u sebe.
Jer sam tu.
Jer postojim.

Zovem se Ljubav, samo me pozovite i bicu tu...

[Dejan_]

Evo jos jedan mit o ljubavi



Jednom davno, svi ljudski osećaji i svi ljudski kvaliteti
našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji.
Kada je Dosada zevnula treći put,
Ludost je, uvek tako luda, predložila:
"Hajdemo da se igramo sakrivanja!
Ko se najbolje sakrije, Pobednik je medju osećajima."
Intriga je podigla desnu obrvu,
a Radoznalost je, ne mogavši da prećuti, zapitala:
"Sakrivanja? Kakva je to igra?"
"To je jedna igra", započela je Ludost da objašnjava,
"u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete.
Kada završim sa brojanjem, polazim u potragu,
i koga zadnjeg pronadjem, taj je Pobednik."
Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Oduševljenje.
Sreća je toliko skakala da je nagovorila na igru i Sumnju i Apatiju koje nikada ništa nije interesovalo.
Ali nisu svi hteli da se igraju.
Istina je bila protiv sakrivanja, a i zašto bi se sakrivala?
Ionako je uvek, na kraju, svi pronadju.
Ponos je mislio da je to glupa ideja,
iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj koji se setio da predloži igru.
Oprez nije hteo da rizikuje.
"Jedan, dva, tri..." počela je Ludost da broji.
Prva se sakrila Lenjost koja se, kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu.
Vera se popela na nebo,
Zavist se sakrila u senku Uspeha koji se mučeći popeo na vrh najviseg drveta.
Velikodušnost nikako nije mogla da odluči gde da se sakrije
jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja.
Lepota je uskočila u kristalno čisto jezero,
a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta.
Krasota je našla svoje mesto u letu leptira,
a Sloboda u dahu vetra.
Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe!
Laž se sakrila na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana),
a Požuda i Strast u krateru vulkana.
Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije važno.
Kada je Ludost izbrojala 999.999,
Ljubav još nije pronasla skrovište jer je bilo sve zauzeto.
Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima.
"Milion!", viknula je Ludost i započela svoju potragu.
Prvo je pronašla Lenjost, iza najbližeg kamena.
Ubrzo je začula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom,
a Strast i Požuda su iskočile iz kratera od straha.
Slučajno se tu našla i Zavist, i naravno Uspeh,
a Sebičnost nije trebalo ni tražiti.
Sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom.
Od tolikog traženja Ludost je ožednela,
i tako u kristalnom jezeru pronašla Lepotu.
Sa Sumnjom joj je bilo jos lakše jer se ona nije mogla odlučiti za skrovište
pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.
Talenat u zlatnom klasju žita,
Teskobu u izgoreloj travi,
Laž na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana),
a Zaborav je zaboravio da su se uopšte igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigde da pronađe.
Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine i kada se već razbesnela, ugledala je ružičnjak.
Zašla je medju ruže, uzela suvu granu i, besna i iznemogla,
počela udarati po prekrasnim ružinim pupoljcima.
Odjednom se začu bolan krik.
Ružino trnje izgrebalo je Ljubavi oči.
Ludost nije znala šta da učini.
Pronašla je Pobedu, osećaj nad osećajima, ali Ljubav je postala slepa.
Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti
i na kraju odlučila da zauvek ostane uz Ljubav i pomaže joj.
Tako je Ljubav postala pobednik nad osećajima, ali je ostala slepa,
a Ludost je prati gde god ide 

[Šuki]

Tekst je odlican, ali vec postoji na forumu... U svakom slucaju

[Ludaaa]

Ja se zovem Dragana i postojim jos od 1987  a posto ljubav ne postoji zivecu duze od nje

[Šuki]

Ja se zovem Dragana i postojim jos od 1987  a posto ljubav ne postoji zivecu duze od nje

[Ludaaa]

da pojasnim? nesto nije jasno?

[Ivanch3]

Nacrtaj