SIN
Siniša Nikolić
Administrator
Heroj Laćarka
 Van mreže
Poruke: 2901
If you can dream it, you can do it!
|
 |
|
|
Da su ishrana i duševno stanje čoveka povezani jedno s drugim, potvrđuju i savremena istraživanja mozga, objašnjava bečki psiholog Julija Umek.
Poznata je izreka da „i oči jedu“ ili osećaj da prisećanjem na neko omiljeno mamino ili bakino jelo čoveku pođe voda na usta.
Sve što osećamo rezultat je naših biohemijskih reakcija. Čak su i naša osećanja vođena transmiterima koji se razmenjuju između nervnih ćelija. Na primer, kad preovladaju osećanja tuge, uz pomoć jela koje je nekad spremala majka ili baka, čovek se može oraspoložiti.
Takođe, za organizam je veoma važno dovoljno unošenje tečnosti, i to najmanje dva litra dnevno. Kada organizam ima dovoljno tečnosti, može da transportuje hormone sreće. Naš krvni pritisak je kao reka, objašnjava Umek. Ukoliko je nedovoljno tečnosti u venama, onda je protok veoma spor. Voda, i to hladna, takođe je korisna za ublažavanje besa i agresije, da bi se ugasila unutrašnja vatra.
Žvakanje tvrde hrane kao što su šargarepa, tvrde jabuke ili celer, opušta centar agresije u mozgu. S druge strane, mineralni sastojci i hladna voda pomažu da se hormoni stresa izbace.
Isprobajte kako čarobno deluje kada parče crne čokolade sa najmanje 70 odsto kakaoa pustite da se polako istopi na jeziku. Takođe konzumiranje špageta može da smiri i podigne raspoloženje nakon napornog dana. Ugljeni hidrati pomažu da se poveća sadržaj šećera u krvi, tako da kroz hormon insulin u ćelijama bude dovoljno šećera. Sva jela koja pozitivno utiču na rad mozga dobra su i za stanje duha. Jer, ko poboljša sposobnost pamćenja, povećava rezistenciju stresa, a to omogućava da se sačuva unutrašnji mir – omiljeno stanje duha.
Za bolji rad mozga preporučuju se lešnici, jabuke, banane, mahunasto povrće, testenina, riba i dnevno 2,5 litra vode.
|
