[Šuki]

Pravopis je skup pravila kojih se pridržavamo u pisanju kako bi nam poruka pisanih reči bila jasna
U srpskom jeziku su ravnopravna dva pisma, ćirilica i latinica. Oba pisma sadrže po 30 slova.
Ћирилица: аА, бБ, вВ, гГ, дД, ђЂ, еЕ, жЖ, зЗ, иИ, јЈ, кК, лЛ, љЉ, мМ, нН, њЊ, оО, пП, рР, сС, тТ, ћЋ, уУ, фФ, хХ, цЦ, чЧ, џЏ, шШ (азбука)
Latinica: aA, bB,cC, čČ, ćĆ, dD, dž Dž, đĐ, eE, fF, gG, hH, iI, jJ, kK, lL, ljLj, mM, nN, njNj, oO, pP, rR, sS, tT, uU, vV, zZ, žŽ (abeceda)
Deo pisma čine i brojevi (arapski i rimski), kao i pravopisni znaci ili interpunkcija.

[Šuki]

Veliko i malo slovo
Velikim slovima se piše:
početak rečenica - Tamo sam se lepo proveo.
lična imena i prezimena, nadimci i atributi koji su sastavni deo tog imena - Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Silni, Hajduk Veljko,...
neka lična imena u sebi sadrže pomoćnu reč, ako se takva reč stavi na početak imena, tada se piše velikim slovom, a u drugim položajima malim - De Gol ali i Šarl de Gol, Leonardo da Vinči
imena božanstava - Perun, Vesna, Zevs, Bog, Gospod, Svevišnji (iz poštovanja, ali u uzrečicama i izrazima sa malim slovom - Neka nam bog pomogne)
imena naroda, imena ljudi izvedeni od geografkih imena - Srbi, Romi, Banaćani, Novosađani, Ruskinja, Vranjanka,...
imena zemalja, federalnih jedinica i autonomija - Autonomna Pokrajina Vojvodina, Republika Srbija, Evropa
imena gradova i sela (svaka reč velikim slovom) - Novi Sad, Bačko Petrovo Selo
ostali geografski nazivi (more, reke, planine - samo prvo slovo veliko) - Fruška gora, Atlanski okean, Jadransko more, Balkansko poluostvro
imena nebeskih tela (samo prvo slovo veliko) - Venera, Severnjača, Mlečni put, Velika kola (Zemlja, Sunce i Mesec kada ne znače nebeska tela pišu se malim slovom - naš mesec, sa zemlje, mlado, krupno sunce,....)
imena i nazivi administrativnih područja (prvo slovo veliko) - Južnobački okrug, Novosadska armijska oblast,...
imena praznik (prvo slovo veliko) - Uskrs, Božić, Prvi maj, Dan žena, Sveta Petka,...)
istorijski događaji (prvo slovo veliko) - Prvi svetski rat, Kosovska bitka, Oktobarska revolucija,...
imena sklopljenih sporazuma i mira (prvo slovo veliko) - Karlovački mir, Novosadski dogovor, ...
imena ulica i trgova (prvo slovo uvek veliko) - Šekspirova ulica, Trg mladenaca, Kej žrtava racije, Bulevar oslobođenja, Ulica kneza Danila, Trg Kralja Petra Prvog...
imena životinja i zajedničke imenice upotrebljene kao ime i prezime - Bambi, Miki Maus, Belka, Jablan, sneško Belić, Deda Mraz
obraćanje iz poštovanja (samo kada se obraćamo pojedincu) - Vi, Vaš, Ti, Tvoj
nazivi ustanova, institucija, fabrika - Crvena zvezda, Partizan, Osnovna škola "Ivo Lola Ribar", Matica srpska, Galerija Matice srpske, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Sterijino pozorje, Rudarko-topioničarski basen Bor,...
skraćenice (sve se piše velikim slovom bez tačaka) - VJ, OŠ, RS, APV, ...
prisvojni pridevi na ov, ev i in - Jovanov, Milošev, Perin,...
.

Dvojaka upotreba je dozvoljena ako je reč ulica neobavezna: Ulica Alekse Šantića (Alekse Šantića ulica), ili ul. Alekse Šantića, ul. Devet Jugovića,....

Malim slovima pišu se:
nazivi kulturnih, duhovnih i društveno-političkih pokreta - realizam, romantizam, stari vek, srenji vek, humanizam,...
učesnici pokreta i ratova - solunac, španci,...
marke proizvoda - boing, mig, faks, div, najke, vića, škoda, rizling, loza, viljamovka (ako se naziv proizvoda uzima kao naslov patenta, dopušta se pisanje velikim slovom - "Boing 757",...)
nazivi školskih predmeta - matematika, srpski jezik, fizičko vaspitanje (ipak, kada je u pitanju službena prepiska može i velikim slovom
imena životinja i zajedničke imenice ako se upotrebljavaju uopšteno - onaj šarov, ovaj belac
nazivi biljaka - dragoljub, ladolež, muškatla, jorgovan
zvanja, titule - despot, vožd, car, predsednik, patrijarh, profesor, doktor (sveti apostol Pavle, sveti Sava (ako se misli na ličnost, ali Sveti Sava ako je praznik),...
prisvojni pridevi na ski, ški, čki - novosadski, vršački,...

[Šuki]

Spojeno i odvojeno pisanje reči - složenice

Pravilo je da se složenice pišu spojeno:
redni brojevi - šezdesetogodišnji, dvestoti, ...
imenice - Rodoljub, Beograd, Gazimestan, kinoteka, aerodrom, elektroprivreda, dvadesetpetogodišnjak, nalivpero, automehaničar,...
pridevi - svetlozeleni, tamnopali, mrkožut (ako se misli na nijanse, ali i sa crticom ako se misli na kombinaciju boja plavo-bela, crveno-beli,...)
prilozi - kadkad, kojekuda, takoreći,...
reč put s jednočlanim brojem - jedanput, dvaput, triput (ali odvojeno četiri puta, pet puta, sto puta,...)
imenica podne sa predlozima do, posle, pre piše se dvojako: kao imenica piše se zajedno (Toga popodneva smo sve uradili.),  a kao prilog se piše odvojeno (Idu samo pre podne u školu.).

[Šuki]

Spojeno i odvojeno pisanje reči - polusloženice

Pišu se sa crticom:
ugljen-dioksid, kalijum-sulfat, fer-plej, top-lista, fiks-ideja, šah-granitura, auto-trke, auto-reli, remek-delo, spomen-ploča...
ako je prvi deo polusloženice jedno slovo: a-osnove, x-zraci, A-bomba,...
termin s radiom kao komunikacijskim sredstvom: radio-talasi, radio-amateri, radio-telegrafista (ali bez crtice u značenju ustanove: Radio Novi Sad, Radio Sombor,...
kombinacija brojeva ili broja i imenice: tri-četiri dana, sedam-osam učenika, godinu-dve, sat-dva (ako je broj višečlan, piše se crta: dvadeset jedan - dvadeset dva; takođe crtu, a ne crticu treba pisati u polusloženicama tipa: raketa zemlja - zemlja, zemlja - vazduh)
priloške parne polusloženice: manje-više, danas-sutra, zbrda-zdola, kad-tad, dan-danas,...
uzvici: tuc-muc, bla-bla, av-av, hi-hi-hi,...
kombinacijama sa brojem: 50-godišnjica, 40-časovni rad,...
u dvojnim prezimenima ako se ne menja prvi deo: Savić-Petrović (ako se prvi deo menja, crtica se ne piše: Vuk Stefanović Karadžić)...

Polusloženice se pišu odvojeno:
izrazi sastavljeni od predloga i neke druge reči: do tamo, do kraja, do viđenja, na primer, bez sumnje,...
reč put iza rednih brojeva i zamenica: drugi put, sedmi put, svaki put, neki put,...
kod glagola na -ći (ići): ići ću, ići ćemo, reći ćete,...

Pišu se spojeno:
izrazi sastavljeni od predloga i neke druge reči: odonda, usput, nažalost, naizgled, odpočetka, bestraga, doduše,...
u prostom futuru kod glagola sa infinitivom na -ti (pričati): pričaću, pričaćeš, igraćemo, pevaćete,...


Pišu se dvojako predlozi od i do u spojevima sa prilozima kad, sad, tad: dokada i do kada, dosad i do sada, otkad i od kada, odsad i od sada, otad i od tada, odonda i od onda,...
Pišu se i spojeno i odvojeno u zavisnosti od značenja:
uoči (praznika) i u oči (me gledaj)
napolje (izađi) i na polje (pala rosa)
zasada (je sve u redu) - u značenju privremenosti i za sad (ovo je za sad) - namena
naveliko (se priča) i na veliko (se trguje)
nakraj (sela žive) i na kraj (s kraja na kraj)
doboga (loše) i do boga (se čuje)
začas (će se vratiti) i za čas (nauči sve za sledeći čas)
naglas (čitaj) i na glas (izašao na glas)

Rečca ne piše se uvek odvojeno od glagola: ne slušaju, ne umarajući se, ne mogu, ne prepoznajući, ne umeš,... Izuzetak čine: nisam, neću, nemam, nemoj,  i  trpni glagolski pridev: nepokošena, neugrađeno,.... Takođe se uvek piše spojeno sa imenicama, pridevima i predlozima: nemir, nesreća, neobičan, neveseo, nikako, nezanimljivo,...

Rečca li se piše odvojeno: Jesi li naučio? Da li su završili? Jeste li dobro? Bi li putova? Ne bi li ste uradili? Hoćete li zapisati?...

   

[Šuki]

Interpunkcija (pravopisni znaci)

Interpunkcija - znaci koji se upotrebljavaju u pisanju su. tačka, zarez, crta, tačka i zarez, navodnici, dve tačke, zagrada, upitnik, uzvičnik.
Pravopisni znaci idu uz pojedine reči: tačka, zarez, crta, tačka i zarez, dve tačke, zagrada, navodnici, upitnik, uzvičnik, upitnik i uzvičnik, crtica, tri tačke, apostrof, genitivni znak, zvezdica, skraćenica.

Interpunkcija (pravopisni znaci) - Tačka

piše se na kraju potvrdne i odrične rečenice
stavlja se iza naslova odeljka ako se tekst nastavlja u istom redu: 1. Uvod
ne piše se ako se posle naslova prelazi na novi red:
1
Uvod
piše se iza skraćenih reči pisanih malim slovom: tj., br., ...
ne piše se iza sažetih skraćenica: mr, gđa, dr
ne piše se u skraćenicama koje se pišu velikim slovom: JAT, SANU, MS,...
ne pišu se u skraćenicama mernih jedinica koje se pišu malim slovom: m (metar), s (sekund),...
piše se iza arapskih brojeva kad znače redne brojeve: 257. strana, 1999. godina,...
ako iza rednog broja dolazi neki drugi znak interpunkcije, tačka se ne piše: potraži u knjizi 356, 357, 358. i 359. stranu,....
ne piše se iza rimskih brojeva jer su oni redni: X vek,...
ne piše se iza potpisa
piše se iza slova i brojeva (arapskih i rimskih) kojima se rapčlanjuje neki tekst ako se nastavlja u istom redu (paragrafska tačka): I. Sintaksa        1. Biljke            a. Sabiranje

   

[Šuki]

Interpunkcija (pravopisni znaci) - Zarez

zarezom se odvajaju naporedni delovi rečenice ako nisu povezani veznikom: Bilo je lepo vreme, bez vetra
zarez se ne piše ispred sastavnih i rastavnih veznika i i ili (Uzni blok i bojice), ali se može pisati ispred veznika ni, niti, pa i te ako se taj deo naglašava (Ne diraj ni blok, ni bojice.)
piše se u nabrajanju koje se završava (ili ne završava) veznikom: Dobro uspevaju žito, kukuruz, soja i suncokret.
piše se ispred veznika u nabrajanju ako se naglašava: Donela je i pogaču, i mesa, i vina, i kolača.
piše se ipsred suprotnih veznika (a, ali, nego, već, a kamoli, a pogotovo, ali nikako): Tebe sam se zaželele, a ne njega.
vokativ se odvaja zarezom: Jovane, pročitaj zadatak. Pročitaj, Jovane, zadatak! Pročitaj zadatak, Jovane!
odvajaju se uzvici upotrebljeni u tekstu ako imaju svoj naglasak: Uh, baš je bilo toplo!
uzvik se ne odvaja od dativa koji sledi: kuku majci, lele nama, jaoj meni,...
ne piše se iza uzvika o: O duše, o mila seni!
upotreba zareza uz različite rečce i izraze zavisi od njihovog položaja u rečenici; obavezno se iza njih piše zarez, ako bi se bez njega promenio smisao rečenice: To je, istina, sasvim na svom mestu. Oni će, sigurno, doći.
zarez se ne piše ako iza takvih reči dolazi enklitika: Najzad smo završili posao.
iza reči možda, valjda, verovatno, ipak, upotreba zareza je stilski uslovljena; ako se želi naglašavanje, piše se zarez: To je, možda, dobar potez.
zarez se ne piše iza rečce pak jer je ona po pravilu nenaglašena: Ona je pak sve odmah shvatila.
zarezom se odvaja apozicija: Ovo je Bobica, moj pas ljubimac.
titule i nazivi zvanja kada dođu iza imena odvajaju se zarezom: Zmaj, dečiji pesnik, ostavio najm je neprocenjivo blago.
ali se ispred imena ne piše zarez: Dečiji pesnik Znaj ostavio nam je neprocenjivo blago.
zarezom se odvajaju naporedne (nezavisne) rečenice u složenoj rečenici ako nemaju veznik: Otvorila je prozor, zalila cveće i pokupila uvele cvetove.
akko naporedne (nezavisne) rečenice imaju veznik, ispred njega se ne piše zarez u sastavnom i rastavnom odnosu rečenica(izuzev po slobodnoj proceni ako su rečenice razvijenije): Ili kupi alat ili ostavi zanat.
piše se u suprotnom, isključnom i zaključnom odnosu nezavisnosložene rečenice: Zvali smo ih, ali nisu došli.
obavezno se piše zarez ako je zavisna rečenica ispred glavne (inverzija): Kada mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.
umetnute zavisne rečenice najčešće su odnosne, tako da će se zarez pisati ako je umetnuta rečenica apozitivnog karaktera: U Novom Sadu, gradu koji je na obali Dunava, izgrađuju se mostovi.
ako je umetnuta rečenica atrubutivnog karaktera, zarez se ne piše: Zadatke koji su vam nejasni uradićemo ponovo.
glagolski prilozi koji stoje na početku rečenice obavezno se odvajaju zarezom: Sedeći u parku, posmatrao sam dečiju igru.
ne piše se zarez ako je glagolski prilog sam i u tesnoj vezi sa glagolom: Zviždeći je dozivao svog psa.

[Šuki]

Interpunkcija (pravopisni znaci) - Crta

crtom se izdvaja umetnuti deo teksta: Duboka nesvest se najpouzdanije ocenjuje – učili su nas lekari u bolnici za vreme rata – ako ranjenika glasno pozovemo njegovim imenom ili imenom njegove otadžbine.
crtom se može izdvojiti poslednji deo rečenice ako se želi nešto istaći: Sve beće u njega: i snaga, i zdravlje, i lepota, i opet – ničega ne beše.
piše se u sažetom kazivanju: Život prazan, -mladost pusta!
česta je u vezama ravnopravnih, naporednih pojmova koji nemaju  karakter rečenice (u naslovima): Prijateljska utakmica Srbija – Portugalija. (ovde crta ima ulogu veznog znaka)
piše se u vezama koje znače prostorne odnose: pruga Beograd - Bar
piše se iza cifara u značenja predloga do: Vuk Stefanović Karadžić (1787 – 1864)
ukoliko ispred brojki upotrebimo predlog od crta se ne piše: Boravio je u Parizu od 1964. do 1894. godine.
crtom se mogu zameniti navodnici u tekstu kada se ona piše na početku navoda u posebnom redu, a drugi deo navoda se piše samo ako iza upravnog govora sledi neupravni:
-   A hoćeš da se odemo danas?
Nikako! – reče Jela .
kada se nađe na kraju reda, crta se ne prenosi u novi red.

[Šuki]

Interpunkcija (pravopisni znaci) – Tačka i zarez

Ovim se znakom odvajaju delovi teksta jače nego zarezom, ali slabije nego tačkom: Kažem da me čekaju; odgovaraju mi da se žure.
Tačka i zarez odvajaju delove teksta koji znače nabrajanje, a želi se istaći njihova posebnost: Ovo je sećanje na naše mostove; one koji su nas spajali sa svetom.

[Šuki]

Interpunkcija (pravopisni znaci) – Dve tačke

pišu se pre prelaska na upravni govor: I mati mu odgovori: „Idi, igraj se.“
kad se nagoveštava da će ono što je rečeno biti konkretizovan; tako su napisani svi primeri na ovoj temi
kao najava nabrajanja; obavezno sledi iza najavnih reči (ovi, sledeći, naredni, evo šta,...): Evo šta nam treba: hleb, mleko, pavlaka i pašteta.
ne treba ih pisati ako se nabrajanje uklapa u rečenicu kao njen normalan nastavak: Ove godine su dobro rodile šljive, kruške, jabuke i grožđe.

[Šuki]

Interpunkcija (pravopisni znaci) – Skraćenice

opšte skraćenice pišu se malim slovom i sa tačkom: v. (vidi), t. (tačka), g. (godina), o.m. (ovog meseca),...
reč se može skratiti (piše se tačka) iza početne grupe suglasnika: mn. (množina), i dr. (i drugo), i sl. (i slično), šk. (školska)...
reč se može skratiti do drugog samoglasnika  (obavezno se piše tačka): prof. (preofesor), inž. (inženjer), ul. (ulica), gimn. (gimnazija)...
reč se može skratiti do trećeg ili četvrtog samoglasnika (sa tačkom): geograf. (geografija), matemat. (matematika), arehol. (arheološki),....
sažete skraćenice sa tačkom: itd. (i tako dalje), tzv. (takozvani), stsl. (staroslovenski), tj. (to jest),...
do sufiksa -ski i -čki (sa tačkoma): srp. (srpski), gr. (grčki); tur. (turski),...
sažete skraćenice bez tačke (ovde je reč skraćena na završetku: mr (magistar), dr (doktor), Bgd (Beograd), gđa (gospođa),...
merne jedinice se pišu skraćeno malim slovom i bez tačke: m (metar), l (litar), k (kilometar), dkg (dekagram),....
latinicom, ako se pišu velikim slovom (bez tačke): A (amper), F (farad), W (vat),...
skraćenice opšteg tipa uobičajenih latinskih izraza (sa tačkom): a.a. (ad akta), P.S. (post skriptum), N.N. (nomen nescio - ne znam ime)
verzalne skraženice (akronimi) pišu se velikim slovom i bez tačke: JAT (Jugoslovenski aerotransport), NS (Novi Sad), MS (Matica Spska)...
neke verzalne skraćenice se izgovaraju kao celovite reči i shvataju se kao imenice: Fijat, Fifa, Cija, Unesko, Tanjug,...

Važno: Skraženice u tekstu se čitaju kao cele reči.

[Šuki]

Interpunkcija (pravopisni znaci) – Podela reči na kraju reda

Ako na kraju reda nema mesta za celu reč, reč podelimo, pišemo crticu, a deo reči prenosimo u novi red. To se radi po određenim pravilima:
nikad se ne izostavlja u gornjem redu samo suglasnik: š-uma, p-lanina,...
ne prenosi se u novi red samo jedno slovo: pravil-a, Beogra-d,...
složena reč se deli po smisaonoj granici: is-teće, pred-vodnik,...
u podeli reči ne odvajamo samoglasnik od prethodnog suglasnika: lu-be-ni-ce, ško-la, knji-ga,...
ako se u sredini reči nađe suglasnička grupa, podela treba da bude što prirodnija: li-šće, lop-ta, bogat-stvo, siromaš-tvo
grupa -stvo se ne deli
suglasničke grupe se ne razdvajaju, izuzev grupa sk, zg, šk. žg, žđ: da-ska, ma-zga, dr-ška, go-zba, gro-žđe,...

[Ivanch3]

Djaba toj tebi rode rodjeni kad smo mi priprosti seljački narod 

[crno_mache]

 

[emma]

Nismo bas takvi kao sto ti pises, samo smo lenji