Posle ljubavi ostaju zajedničke slike, sitni poklončići koji su vam nekad razgalili srce, zajednički CD-ovi, ... zapravo sve one krupne i sitne stvari koje će vas uvek nepogrešivo podsećati samo na tu ljubav.
Neki su skloni uništavanju tih uspomena. Verovatno to čine u afektu. Posle se kaju ili ne kaju što su sve to uništili, ali povratka nazad nema.
Opet, ima i onih koji u periodu tugovanja nakon raskida povade sve te stvari i oplakuju bivšu ljubav nad njima. Posle dođe nova ljubav i stare uspomene se polako pakuju u neke kutije koje se zature. Neki će takve "arhivirane uspomene" kriti kao zmija noge od novog partnera.
Nikad nisam bio sklon uništavanju. Ne vidim svrhu tome. One sigurno nikad neće boleti niti značiti više od onih uspomena koje se čuvaju u meni. Nekad je lepo pregledati ih, podsetiti se, nekad se i lepo nasmejati. Ne bih baš tim sitnicama ni mahao pred očima novog partnera, ali daleko od toga da bih ih skrivao jer nemam zašto da skrivam period koji je iza mene.
Šta vi mislite, da li to treba čuvati, da li mogu doneti probleme u budućnosti i samo čuvati ono što je duboko negde u srcu, memoriji i duši urezano? ..Ili je ipak lepo imati ih i posle nekog vremena podsetiti ih se?
Laćarak » Zabava » Razno (Urednik: Maša)
Šta radite sa uspomenama?
Septembar 27, 2008, 08:12:02 pm
