Мили Боже, чуда великога,
кад се шћаше у Мелбурну граду,
на Земљиној јужној полулопти,
кад се шћаше Земља да окрене,
да се врти одсад наопако!
Све због једне жуте лопте мале
што се туче лопатом по пољу,
од спортиста - светских великана!
Намери се јунак на јунака,
Дели-Роже од Швајцарске стране
на нашега Типсаревић Јанка.
Гонише се летњи дан до подне
усред зиме 2008.
по тениском пољу великоме.
Гонише се пет сетова целих,
у свакоме по дванајест гејма,
у петоме још и више беше.
Лопту туче Роже Федереру,
где удара ту трава не расте!
Враћа Јанко колко има снаге,
неку врати а неку батали!
Лопту туче Типсаревић Јанко,
где удара ни судија не зна
а камоли јадни Федереру!
Трче оба по целом мегдану
кано да ће једва останути,
својој деци образ сачувати.
Гонише се летњи дан до подне
да ниједан победио није!
Дојадило вили приморкињи
те намигну двапут Федереру,
не би ли се мегдан окончао!
Аој, вило, нигде те не било!
Што превери српску веру тврду,
католичку загризе јабуку,
католичку јали протестантску!?
Да Бог да ти у грлу запало!
Него Роже јунак од мегдана,
и сам рече Типсаревић Јанку
да је штета што нијесу оба
на трон славе једнако попети –
јер је тако устројено било.
Оста мегдан да се овај памти,
Одсад, засад, сутра и довека!
Него вила Федерера клела,
заклињала Светим Антонијем,
и шиптарском матером Терезом:
„Са Србима не замећи кавге,
јер ти више помоћи не могу.
Срби су ти лоптице јунаци
каквих нигде у Јевропи није
А камоли у земљи кенгура!"
То Рожеу врло жао било,
не могаше срцу одолети,
нити срцу нити доларима,
те на мегдан опет изилази,
ником другом него Ђоковићу,
млађаноме српскоме јунаку,
кој' од себе гради комендију
не би ли се забавила раја
која гледа како се он спрда
са Надалом или Шараповом.
Како Роже на мегдан изађе
Новаче му потеже рекета,
растури га у три сета равно.
Није вила ни макла се била,
А Федерер пропануо славно.
То се прочу кроз сва четир' царства
да Новаку више премца нема.
Закукаше светске главешине,
од бизниса велики мудраци.
Ето њима јада изненада,
де Новаку противника нема.
Но им вила опет добра била!
Показа им црног Арапина,
Из Ле Мана францускога града.
Силан јунак на овоме свету,
Вилфрид Цонга од оца из Конга!
Разбио је Едија Мареја
и великог Надал Рафаела,
који прсте у дупе завуче
пре него ће лоптицу да туче.
Лукави га Саркози послао,
не бил' Србу мог'о наудити!
Мегдан бију Цонга и Новаче
у недељу кад им време није,
у недељу на Светога Саву,
у Мелбурну на сред стадиона,
где се сјати сто хиљада душа,
многи Срби и многи Французи.
Сви у дреку, сваки за својега!
Залуд вика повелика беше,
не могаше Цонга одолети
Ђоковићу - планинском соколу!
Озноји се црни Арапине,
ударајућ' и здесна и слева
и свакакву лопту више главе.
Ал' Ђоковић на све одговара,
кад у ћоше, а када у мрежу!
Време мало затим потрајало,
борише се три, четири сата,
Оста Новак јунак од мегдана!
Стаде цика широм стадиона.
Радује се и старо и младо
Што је Србин најбољи на свету.
Још се више по Србији слави!
Светог Саву Србљи прослављају,
и уз њега Ђоковић Новака!
