Laćarak je pre svega, jedno od najvećih sela u Vojvodini,u blizini Sremske Mitrovice i nalazi se na važnim saobraćajnicama – auto putu i železničkoj pruzi Beograd-Zagreb, a na levoj obali Save. Broj stanovnika Laćarka je pre rata iznosio oko 5 hiljada, 1991. je bio preko 10, a danas iznosi oko 17 hiljada.

Selo se nalazi na 82 metra nadmorske visine, a njegova površina iznosi oko 5452 hektara. Od toga je 364 hektara urbanizovano, a ukupni zemljišni posedi iznose oko 5564 hektara od čega je najveći deo pod njivama – 4544 hektara. Većina spada u privatni sektor, dok društvenom pripada 1038 hektara, a 717 je neplodno. Šume zauzimaju oko 41 hektar, 7 je u privatnom posedu, pašnjaci 85, a livade oko 5 hektara.
Selo je nastalo još u srednjem veku i čak postoje dokazi da su na prostoru današnjeg Laćarka živeli ljudi iz doba neolita.

Što se imena tiče, postoje dve verzije:
Prva je da je selo dobilo ime po prvom ladjaru koji je pristao uz obalu Save i tu se nastanio. Druga verzija je da je u prošlosti ovde postojalo malo pristanište u koje su dolazile ladje, pa je po ladjama nastalo ime Ladjarak, tj. Laćarak.
Postoji još i podatak da je Laćarak u turskim spisama zabeležen kao Lak-Jarak. Lak je reč madjarskog porekla i u prevodu znači mesto, a jarak – turska i znači rov, kanal, opkop ili zajedno – poljsko utvrdjenje.

Imajući u vidu reljef, meštani se najviše bave poljoprivredom i stočarstvom.
Pored ovih primarnih delatnosti, razvijena je i drvno-preradjivačka industrija i fabrika parketa "Varda", kao i fabrika obuće "Insert". Ono što je još važnije vezano za primarne delatnosti jeste mlin "Srem-Produkt" u kome se doradjuje pšenično zrno, a kukuruz se lageruje u zadružnim silosima.

Selo je veoma izgradjeno, sve potrebne društvene institucije se nalaze u samom centru sela: dečiji vrtić "Pčelica", osnovna škola "Triva Vitasović-Lebarnik", dom kulture, dom zdravlja, pošta, stadion FK "LSK-a", i pravoslavna crkva "Svetog Arhangela Gavrila". Gradnja ove crkve se vezuje za 1760-tu godinu u vreme vladavine carice Marije Terezije, a gradili su je majstori iz Italije i Nemačke u baroknom stilu jer je srpsko-vizantijski stil bio zabranjen.
Ovde je veoma važno i postojanje hidro-meteorološke stanice koja pruža precizne podatke o vremenu.
U samom centru Laćarka, ispred doma kulture nalazi se i park u kome je podignut spomenik palim borcima u drugom svetskom ratu.

U sportskoj istoriji Laćarka najstariji je fudbalski klub LSK, a najuspešniji je džudo klub LSK, okićen brojnim medaljama i uspesima. Mnogi članovi su višestruki državni šampioni i pobednici velikih medjunarodnih takmičenja.
Aktivan i vrlo uspešan je i šahovski klub LSK, koji kao i džudo klub ima svoje poklonike medju najmladjim žiteljima sela.